Izvor: RTS, 23.Feb.2011, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatske izbeglice
Za manje od deset godina, u svetu će biti više od 50 miliona "ekoloških izbeglica", odnosno, ljudi koji beže od katastrofalnih životnih uslova, poruka je Američkog udruženja za unapređenje nauke. Manjak i skupoća hrane motivisaće ljude na proteste i migracije ka severu, upozoravaju stručnjaci.
Do 2020. godine na svetu će biti 50 miliona "ekoloških izbeglica", odnosno, onih koje će pod dejstvom klimatskih promena migrirati u severnije oblasti, poruka je godišnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << skupa Američkog udruženja za unapređenje nauke.
"Kada ljudi ne žive u podnošljivim uslovima, oni migriraju", upozorila je profesorka Kristina Tirado sa Univerziteta Kalifornije.
Južnoevropske zemlje već se suočavaju s naglim povećanjem onoga što je godinama bio spor, tvrde stručnjaci, ali i upozoravaju na uporan priliv migranata iz Afrike koji rizikuju i živote da bi prešli Gibraltarski moreuz i iz Maroka stigli do Španije ili da bi na improvizovanim plovilima dospeli iz Tunisa i Libije do Italije.
Stručnjaci ističu da su, uz mnoge političke i religijske faktore, manjak i skupoća hrane ono što motiviše stanovništvo na proteste i pojačane migracije na sever.
Ljudi koji, zbog suše, erozije i ekoloških problema, više nemaju uslove za život u svojim zemljama prinuđeni su na selidbu, naglašavaju stručnjaci.
Uticaj na bezbednost u ishrani
Na skupu se govorilo i o negatvnom uticaju klimatskih promena na prehrambenu bezbednost. Toplije zime, na primer, omogućavaju parazitima nosiocima bolesti useva, da prežive i na proleće ugroze rod u većoj meri nego ranije.
Povećane padavine kao, takođe, česta posledica klimatskih promena, u kombinaciji sa patogenim gljivicama, mogu dramatično da utiču na prinose i kvalitet useva.
Osim toga, poplave izazvane većim padavinama, mogu da otvore put bolestima kod domaćih životinja i prenesu ih u čovekov lanac ishrane.
Povećana koncentracija gasova sa efektom staklene bašte i drugih atmosferskih zagađivača, utiču na promenu strukture useva i otpornost biljaka na insekte i druge patogene organizme.
Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, u zemljama u razvoju svake godine od bolesti koje potiču iz hrane i vode umre 2,2 miliona ljudi.
Profesor Juen Tod, sa Mičigenskog državnog univerziteta, ističe da je globalna ekonomska kriza potisnula pitanje klimatskih promena sa liste prioriteta vlada svetskih država.
