Izvor: Blic, 07.Feb.2010, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klima i zavere
Sve je počelo u najboljem stilu slavnih priča i zato je ceo skandal dobio popularno ime Klimagejt. Neko je provalio u univerzitetski kompjuter i obnarodovao sadržaj mejlova koje su međusobno razmenjivali ugledni naučnici. U pitanju su ljudi koji godinama zagovaraju priču o „globalnom zagrevanju“, dakle priču o tome da se poslednjih decenija javljaju ozbiljne klimatske promene kao posledica ljudske delatnosti.
Mejlovi, pak, otkrivaju da pomenuta gospoda nisu bila preterano >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obzirna prema činjenicama, naročito onim koje nisu išle u prilog njihovim teorijama. Nije to prvi put u istoriji nauke: najveći problem u metodologiji naučnih istraživanja jeste upravo što se moraju pažljivo postavljati i sprovoditi jer uvek postoji opasnost da se, s malo nepažnje, dokaže ono što istraživač u početku želi da dokaže, bez obzira na istinitost početne teze. Nije uvek posredi zla namera.
Ono što je, pak, zabrinjavajuće je što su naučnici pokušali da skrenu raspravu pričajući kako iza provale stoje moćne sile, recimo ruska, američka ili kineska tajna služba – ili sve zajedno. Nevolja je samo što niko nije opovrgavao istinitost mejlova, niti pokušao da objasni ili opravda njihov sadržaj.
Potom je počelo da se glasno govori o još nečemu o čemu se do sada uglavnom ćutalo. Na svojim počecima, čitava „zelena" priča je bila alternativna, često levičarska i, makar po svojoj retorici, usmerena protiv velikih kompanija i njihovog odnosa prema prirodi. I tako je prihvatana –bukvalno do juče.
Kakvi god bili počeci priče, nastavak, čini se, zvuči malo drukčije. Industrija tzv. zelenih ili održivih tehnologija – od proizvodnje solarnih ogledala nadalje – danas je najbrže rastuća industrija koja uživa pomoć i povlastice od strane država. Neki od vodećih zagovornika priče o klimatskim promenama, poput Indijca Radžendre Pačaurija, poslednjih dana su u medijima direktno optuživani za veze s određenim velikim kompanijama.
Vrti se i kod nas reklama velikog proizvođača automobila sa sloganom tipa „neka automobil opet bude okosnica razvoja". Automobilska industrija je u krizi, naročito zbog prezasićenog tržišta, te nove tehnologije, kao hibridi i električni automobili, bile bi njen spas.
Neki naučnici su upozoravali da klimu na Zemlji karakterišu ciklusi velikih klimatskih promena, smena ledenih i toplih doba, a da mi nemamo dovoljno podataka da išta zaključujemo jer se klima sistematski prati tek poslednja dva stoleća – u pitanju su milenijumski ciklusi. Malo ko ih je slušao.
A nama, danas, izgleda da ostaje samo da se opredeljujemo između različitih teorija zavere, po svojoj volji i ideološkim uverenjima. Ako ne interesima.
