Izvor: RTS, 06.Dec.2009, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Klima ekspres" stigao u Kopenhagen
Oko 450 delegata, stručnjaka, novinara i aktivista za zaštitu životne sredine stiglo je vozom "Klima ekspres" u Kopenhagen, gde će učestvovati na klimatskom samitu. Masovni protesti širom Evrope pred samit.
Uoči sutrašnjeg otvaranja konferencije o klimatskim promenama, u Kopenhagen je iz Brisela stigao voz, popularno nazvan "Klima ekspres", u kojem je bilo 450 učesnika, zvaničnika Ujedinjenih nacija, aktivista i novinara.
"Globalne klimatske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << promene su realnost i naučni dokazi su opravdali zabrinutost stanovništva i političara zbog tog problema", rekao je državni sekretar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Ivica Radović.
"Skup u Kopenhagenu treba da obezbedi uslove za dalje pregovore i definisanje konkretnih stvari i pozicija svih država sveta da bi se smanjio efekat staklene bašte", naveo je Radović.
Prema Radovićevim rečima, taj efekat je prirodna pojava, ali je globalni problem povećani efekat staklene bašte, odnosno emisije štetnih gasova, čime se menja sastav atmosfere.
"Bez efekta gasova staklene bašte na Zemlji ne bi bilo klimatskih uslova za život, temperatura bi bila minus 120 ili 180 stepeni", naveo je Radović i dodao da od klime i geologije zavisi raspored živog sveta na planeti.
Zelene šare na vozu simbolizuju napore da se spreče klimatske promene.
Konferencija Ujedinjenih nacija održava se od 7. do 18. decembra u glavnom gradu Danske i okupiće predstavnike više od 190 zemalja, među kojima je i Srbija.
Samit u Kopenhagenu je do sada najveći skup o klimatskim promenama.
Posle dve godine napora i 12 godina od poslednjeg pokušaja, samit u Kopenhagenu biće pokušaj da se donese odluka o borbi protiv klimatskih promena.
Jedan učesnik skupa ocenio je skup kao "najteže pregovore u koje se čovečanstvo ikad upustilo", a otvoreno je pitanje da li će u dve naredne sedmice učesnici konferencije uspeti da donesu konkretne odluke ili će se, kao često do sada, kako strahuju ekološke organizacije, sve završiti na praznim obećanjima.
Dogovor iz Kopenhagena trebalo bi da bude temelj za novi pakt o smanjenju globalnog zagađivanja, koji će naslediti sada važeći Protokol iz Kjota, budući da ovome važnost ističe 2012. godine.
Koliki se značaj pridaje skupu najbolje pokazuje činjenica da će se među 15.000 njegovih učesnika naći i stotinak šefova država ili vlada, a među njima i lideri dva najveća svetska zagađivača - Kine i SAD - Hu Đintao i Barak Obama.
SAD nije potpisnik Protokola iz Kjota, pa se njegovo učešće u novom dogovoru smatra veoma važnim.
Vatikan, koji u Ujedinjenim nacijama ima status posmatrača, takođe šalje delegaciju u Kopenhagen.
Papa Benedikt XVI poručio je svetskim liderima koji će učestvovati na samitu o klimatskim promenam u Kopenhagenu da briga o božjoj kreaciji zahteva trezvenost i odgovornost.
Više desetina hiljada ljudi protestovalo je juče na ulicama Berlina, Londona i Pariza da bi skrenuli pažnju na problem klimatskih promena.
Najmasovniji skup održan je u Londonu, gde se okupilo 20 000 ljudi, dok je u Parizu bilo hiljadu i po aktivista Grinpisa.
Aktivisti u Nemačkoj su na simboličan način ukazali na problem globalnog otopljavanja.
