Izvor: RTS, 28.Sep.2010, 09:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klikeri za bolje "klikere"
Deca sve više komuniciraju preko računara i SMS-a, a škola i dalje nedovoljno podstiče razvoj inteligencije, tvrde stručnjaci. Skoro zaboravljene igre loptom, klikerima ili lastišom podstiču stvaranje sinapsi u mozgu od kojih zavisi inteligencija, podsećaju naučnici.
Najnovija studija jednog od vodećih svetskih stručnjaka sa Univerziteta Otago, na Novom Zelandu, pokazuje da deca u Velikoj Britaniji, u poređenju sa nekadašnjim generacijama, postižu slabije rezultate >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na testovima inteligencije.
Jedan od razloga je, kako navode, preterano korišćenje savremene tehnologije koja izaziva privremeno smanjenje intelektualnih sposobnosti.
I deca u Srbiji, tvrde naši stručnjaci, sve više komuniciraju preko računara i SMS-a, a da škola i dalje nedovoljno podstiče razvoj inteligencije.
Svako ko je roditelj doživeo je da u razgovoru sa decom dobija šture odgovore od svega nekoliko reči. Ako se zna da je Srbija po broju korisnika Fejsbuka prva u regionu, a po gledanju televizije svetski šampion, onda loša pismenost, oskudan rečnik i slaba komunikacija naše dece na koju se žale i roditelji i pedagozi, ne čudi preterano.
"Na Fejsbuku sam svakog dana po dva-tri sata. Čak i kada smo na rođendanu mi se dopisujemo SMS-om. Zanimljivije je. Uz televiziju mi je najzanimljivije da provodim slobodno vreme", samo su neke od izjava koje smo dobili od učenika Osnovne škole "Banović Strahinja".
Naučno je dokazano, podsećaju stručnjaci, da igre, na primer loptom, klikerima ili lastišom, koje su skoro zaboravljene, podstiču stvaranje sinapsi u mozgu od kojih zavisi inteligencija. Višečasovno sedenje pred ekranom je kontraproduktivno.
"Imamo mnogo više poremećaja nego u odnosu na 10 ili 20 godina ranije. Deca teško čitaju - to je disleksija oka - ne mogu da čitaju duže od 10 minuta. Nemaju koncentraciju, permutuju brojeve i onda takva deca gube motivaciju za učenjem", rekao je direktor Mense u Srbiji dr Ranko Rajović.
U školama je učenje i dalje uglavnom zasnovano na reprodukciji, što ne podstiče razvijanje inteligencije.
Profesor Panta Kuzmanović sa Filozofskog fakulteta kaže da je suština da se deca nauče da rešavaju probleme.
"Ljudi u Americi su zapanjeni šta sve moji studenti znaju, ali kada treba da primene to znanje, tu su slabi. A američki studenti, iako manje znaju, bolje znaju da primene i da rešavaju probleme. Tu je velika razlika", rekao je Kuzmanović.
Dok pojedini stručnjaci tvrde da su nastavni programi preobimni, pa sprovođenje aktivnog učenja koje bi razvijalo inteligenciju kod učenika, nije moguće, u Nacionalno-prosvetnom savetu kažu da redukcija gradiva nije rešenje i da je za uspeh nastave presudna sposobnost nastavnika.
Kakvo je znanje naših đaka, u svakom slučaju, pokazaće testovi iz 10 predmeta koje će mali maturanti rešavati naredne godine.
"Na osnovu tih standarda, mi ćemo, već sledeće godine, znati koliko su nam nastavni planovi i programi prilagođeni, da li su preobimni, ili su nedovoljno obrađene neke celine i sadržaji. To je, prosto, jedna promena koja će se desiti", kaže Vesna Fila iz Ministarstva prosvete.
S obzirom na to da su svi razredi osnovne škole reformisani, biće to veliki ispit i svega što se na planu obrazovanja dece uradilo poslednjih godina.
