Izvor: RTS, 13.Okt.2009, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klaus prkosi Lisabonskom ugovoru
Češki predsednik Vaclav Klaus još uvek okleva da potpiše Lisabonski ugovor uslovljavajući EU da se Češka izuzme iz Povelje o osnovnim pravima. Pravnici pokušavaju da reše situaciju, kako Ugovor ne bi ponovo išao na ratifikaciju u države članice EU.
Pravni stručnjaci tragaju za načinom da se u Lisabonski ugovor unese odredba da Povelja o osnovnim pravima ne važi za Češku, kao što traži njen predsednik Vaclav Klaus, a da se pri tom tekst ugovora ne promeni toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da bi iznova morao da bude ratifikovan u državama članicama EU, piše "Fajnenšel tajms".
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo zatražio je od češkog premijera Jana Fišera da pronađe rešenje koje bi omogućilo da njegova država što pre ratifikuje Lisabonski sporazum, kako bi mogao da stupi na snagu do kraja godine.
"Podstakao sam premijera Fišera da nađe rešenje za probleme koji još uvek nisu razjašnjeni na unutrašnjem planu i da o tome razgovara sa predstavnicima Švedske, koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, sa kojima smo, takođe, u kontaktu, tako da omogući stupanje sporazuma na snagu do kraja godine", izjavio je Barozo nakon sastanka sa Fišerom.
"Nadamo se da neće biti dodatnih prepreka u ovom trenutku, imajući u vidu da je češki parlament već odobrio sporazum", rekao je Barozo, prenela je agencija Rojters.
Češki predsednik, odavno poznat po svojim evroskeptičnim stavovima, poslednja je prepreka za stupanje na snagu Lisabonskog ugovora.
Klausov zahtev je poslat pravnim stručnjacima kako bi odredili da li izuzeće Češke iz odredbe Povelje može da se odobri i pod kakvim uslovima.
"Fajnenšel tajms" piše da će ukoliko to bude zahtevalo vraćanje čitavog ugovora na ponovnu ratifikaciju, vlade članica EU odbaciti Klausov zahtev.
Ugovor (ne)ide ponovo na ratifikaciju
I češki premijer Jan Fišer odbacio je mogućnost da Klausov zahtev vrati Lisabonski ugovor na ponovu ratifikaciju.
Klaus smatra da Češka treba da traži izuzeće iz Povelje o osnovnim pravima jer bi, prema njegovim rečima, potomci Sudetskih Nemaca proterani iz Čehoslovačke posle Drugog svetskog rata mogli na osnovu Povelje da traže povraćaj imovine.
Većina stručnjaka odbacuje strahovanja češkog predsednika kao neosnovana.
Klaus je ranije objasnio da je postavio uslov Uniji jer se plaši da bi Nemci, pozivajući se na Povelju, mogli da zaobiđu češke sudove i preko evropski sudova ostvare pravo na povraćaj konfiskovane imovine.
Predsednik Češke će pre potpisivanja Ugovora zahtevati snažne i obavezujuće garancije EU da tim ugovorom neće biti ugrožena postojeća imovinska prava.
Portparol češkog predsednika rekao je da Klausa ne može zadovoljiti deklaracija slična onoj koju je EU usvojila da bi umirila irska strahovanja da Ugovor neće uticati na neutralnost, poreze i zakon o abortusu.
Poljski predsednik Leh Kačinjski potpisao je minulog vikenda Lisabonski ugovor, koji donosi reformu evropskih institucija, čime je Češka ostala jedina od 27 zemalja članica Unije koja još nije ratifikovala taj dokument.
Britanija i Poljska izuzete iz Povelje
Sva poglavlja Povelje o osnovnim pravima su obavezujuća za sve zemlje EU izuzev za Veliku Britaniju i Poljsku, čiji su prigovori usvojeni.
Britanija se protivila pojedinim odredbama poput široko definisanog prava na štrajk radnika, koji je bio predmet brojnih sukoba tokom osamdesetih godina, dok je Poljska želela garancije da zbog primene sporazuma neće morati da menja svoje porodične i običajne zakone.
Predsednik Češke preneo je švedskom premijeru Fredriku Rajnfeltu, članici koja predsedava Savetom ministara EU i predsedniku Evropskog parlamenta Ježiju Buzeku da insistira na tome da Češka poput Poljske i Velike Britanije bude izuzeta iz primene Povelje osnovnih prava koja je sastavni deo Lisabonskog ugovora.
Predloženi Ugovor trebalo bi da omogući reformu i jačanje evropskih institucija, jasnije definiše odnos Evropske komije i Evropskog parlamenta i uvede brojne izmene koje bi omogućile Uniji da bolje odgovori na brojne spoljnobezbednosne i geopolitičke izazove.
