Izvor: Blic, 28.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klanice truju njive
Klanice truju njive
PARAĆIN - Prema zvaničnim podacima Republičke veterinarske inspekcije dostavljenim Eko fondu, oko 15 tona otpada paraćinskih klanica završi na gradskoj deponiji. Jedan deo otpada vlasnici klanica uništavaju spaljivamjem ili prodaju kao hranu za pse.
Nijedna od pet paraćinskih klanica nema sistem za prečišćavane otpadnih voda. One se ulivaju u gradsku kanalizaciju ili sakupljaju u improvizovanim septičkim jamama koje se po rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaposlenih u klanicama prazne izlivanjem u okolne njive.
U Eko fondu tvrde da prijavljenu količinu otpada treba uvećati tri puta, jer je pored stalne kontrole prisutno klanje na divlje. Postupanje sa klaničnim otpadom vrši se na krajnje nezakoniti način i predstavlja ozbiljnu pretnju po ekološku i zdravstvenu bezbednost građana.
- Radi se o biohazardnom otpadu čije mešanje nije dozvoljeno sa komunalnim otpadom. Improvizovano spaljivanje ovih konfiskata zbog oslobađanja dioksina takođe ima štetan uticaj na ljude i životnu sredinu - kaže Vlada Janković, stručni saradnik za ekološki menadžment u Eko fondu.
Za razliku od veterinarske inspekcije u Eko fondu tvrde da je stanje alarmantno kako zbog realne zdravstvene opasnosti i potencijalne zaraze tako i zbog činjenice da se onemogućava izvoz poljoprivrednih proizvoda, jer je u suprotnosti sa međunarodnim standardima o zdravstvenoj bezbednosti hrane.
Odlaganje otpada paraćinskih klanica jeste ekološki problem grada jer pored skladištenja otpada na gradskoj deponiji, stvorene su divlje deponije u okolnim selima, deponija klaničnih otpada između sela Glavica i Bošnjane je prava ekološka bomba.
Ivan Miljković, Republički veterinarski inspektor, tvrdi da do sada nije bilo razloga za zatvaranje bilo koje klanice.
- Svih pet klanica imaju sklopljene ugovore sa kafilerijom u Ćupriji, a u toku je i nabavka kontejnera koji zadovoljavaju propise odvoženja konfiskata do najbliže kafilerije - kaže Miljković. M. Stojanović
Žalbe građana na grejanje Najhladnije na Delijskom visu
Grejna sezona je počela, a mnogi građani koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja žale se da im je hladno u stanovima ili poslovnim prostorijama. Među takvima su stanari naselja u kojima je 'tradicionalno' loše grejanje, ali probleme sa zagrevanjem imaju i vlasnici stanova u nadograđenim zgradama i novosagrađenim poslovnim objektima.
Stoga upućeni podsećaju da, ukoliko je temperatura u stanu ispod propisane, stanari imaju pravo da od 'Gradske toplane' traže umanjenje računa.
- Optimalna temperatura u stanu i drugim prostorijama iznosi od 18 do 22 stepena, odnosno 20 plus-minus dva stepena. Za svaki stepen niže od optimalne temperature odobrava se popust od pet odsto, odnosno potpuno umanjenje računa ukoliko je temperatura ispod 12 stepeni. Merenje se vrši kada je spoljna temperatura ispod pet stepeni. Prilikom ocenjivanja da li su zahtevi opravdani ili ne uzimaju se u obzir i napomene, recimo, da li prozori dihtuju - kaže portparol 'Toplane' Dušan Todorović.
'Toplani' je do sada pristiglo već stotinak zahteva da se izmeri temperatura u prostorijama radi umanjenja računa, uglavnom iz naselja Delijski vis i Duvanište gde je godinama slabije grejanje, ali ima problema i u nadograđenim zgradama u kojima se investitori nisu u potpunosti pridržavali projekata koje im je odobrila 'Toplana'.
- Ne radi se o sistemskom problemu, jer stotinak žalbi u odnosu na 23.000 korisnika nije veliki broj. Problem u naseljima Delijski vis i Duvanište nastao je pošto je doneta politička odluka da se i oni greju preko 'Toplane', iako sistem to ne može da podrži. U dosta slučajeva građevinska preduzeća koja nadograđuju zgrade ne pridržavaju se projekta koji im odobrimo. Već godinama tražimo od Skupštine grada da imamo nadzornu komisiju koja će pratiti izgradnju i sprečavati da, recimo, izvođač stavi manji profil cevi od propisanog ili manji broj radijatora. Ali, naši zahtevi do sada nisu naišli na razumevanje osnivača - napominje Todorović. Branko Janačković
