Izvor: Politika, 07.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kladovčanin autor pesme „Tamo daleko”
Đorđu Marinkoviću autorstvo priznato u Parizu, pre osam decenija
Kladovo – Kladovčanin Ranko Jakovljević, saradnik Istorijskog arhiva u Negotinu, pronašao je dokument na osnovu koga se može zaključiti da je tekstopisac i kompozitor jedne od najpopularnijih srpskih pesmama – „Tamo daleko” Đorđe Marinković, rođen u kladovačkom selu Korbovu, a da je preminuo pre tri decenije u Parizu. Tamo je, dokazuje Jakovljević, naš kompozitor Marinković, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gotovo potpuno zaboravljen u postojbini, stekao svetsku muzičku slavu, radeći i za čuvenu parisku muzičku izdavačku kuću RCA.
Zaboravljeno je i da mu je u Parizu, pre osam decenija, priznato i autorsko pravo za kultnu srpsku pesmu.
Pravo autorstva na „Tamo daleko” polagali su u Srbiji još neki kompozitori, a najvećeg pretendenta, Mihajla Zastavnikovića, Marinković je 1967, deset godina pre smrti, lično demantovao. Do tog demantija je upravo došao kladovački istraživač Ranko Jakovljević. Dokaz je otkriven u zaostavštini Jovana Jovanovića iz Kladova, nekadašnjeg bliskog Marinkovićevog prijatelja. Pored drugih pojedinosti iz života Đorđa Marinkovića, i ovaj dokument biće uskoro objavljen u zborniku „Baštinik" Istorijskog arhiva u Negotinu.
Između ostalog, javnost će saznati da je Marinković bio najpre muzičar amater u orkestru kraljeve garde, da je, samouk, svirao sve žičane instrumente, harmoniku i flautu, a da je pesmu „Tamo daleko" napisao na Krfu 1916. godine. A u Parizu se obreo odmah posle proboja Solunskog fronta, gde je ubrzo postao popularni kompozitor šansona i profesor citre.
A da je francuski šansonjer srpskog porekla i autor pesme „Tamo daleko” Jakovljević zaključuje na osnovu dokumenta kojim naslednici pomenutog Mihaila Zastavnikovića traže od Marinkovića da prizna kako je melodiju poznate pesme napisao na osnovu teksta čiji je autor navodno Zastavniković. Pismo je Marinkoviću, sa takvim zahtevom, stiglo iz Despotovca od pravnog zastupnika Mihailove sestre Zage, profesora u Svetozarevu. Zaga i njena sestra Radmila žele da se nagode sa Marinkovićem kako bi ostvarile prava koja navodno pripadaju njihovom bratu. Prete i sudskim sporom, ukoliko ne dođe do nagodbe.
– Marinković je taj zahtev sa rezignacijom odbio. O svemu ovome se malo zna, što me je podstaklo da se posvetim višegodišnjem istraživanju Marinkovićevog života i dela. Ne verujem da bi mu Francuzi tek tako priznali autorstvo – kaže za „Politiku” Jakovljević, dodajući da u našoj zemlji nikome od pretendenata na autorstvo to pravo nije priznato.
Desetine internet-sajtova, navodi dalje Marinković, preplavljene su i danas ponudama prodaje Marinkovićevih muzičkih izdanja – od Francuske, preko Španije, do Nemačke, Velike Britanije i Japana. A ta izdanja, o kojima gotovo ništa ne znamo, priznata su kao deo evropske muzičke tradicije.
O našem kompozitoru Marinkoviću malo znaju i u njegovom rodnom selu Korbovu. Njegov bratanac Miodrag Marinković (76), penzionisani brodar, seća se da je Đorđe iz Pariza dolazio u rodno Korbovo dva ili tri puta. Ženio se dva puta, ali nije imao dece. Živeo je skromno. Ništa se ne zna o njegovoj zaostavštini. U rodnom selu odavno je porušena brvnara iz koje se Đorđe otisnuo u svet.
Ipak, bratanac Miodrag Marinković kaže da će pokušati, preko advokata, da sazna nešto više o svom pretku i njegovoj ostavštini. Ili da dozna bar gde se nalazi njegov grob. Bilo bi lepo, veli rođak kompozitora, da i naša država nešto učini da se sačuva sećanje na autora nezaboravne pesme.
---------------------------------------------
Pretendenti na autorska prava
Kao potencijalni autori pesme „Tamo daleko" u srpskoj javnosti označavani su još i Milan Buzin, kapelan Drinske divizije, Dimitrije Marić, lekar Treće poljske bolnice Šumadijske divizije, i Mihailo Zastavniković, učitelj iz Negotina.
Istraživač Jakovljević navodi kako je Zastavniković 1926. godine objavio jednu verziju teksta pesme „Tamo daleko". Ali, Marinković je četiri godine ranije već bio zaštitio svoje autorsko pravo u Parizu.
---------------------------------------------
Pasoš dobio od kralja Petra
U kraljevoj gardi Marinković je najpre bio bubnjar, a zatim je nastavio da muzicira na citri, u vojnom orkestru s kojim je svirao i na Krfu. Pasoš, s kojim je otputovao u Pariz, dobio je kao nagradu od kralja Petra, zato što ga je obavestio kako je, slučajno, saznao da grupa Arnauta sprema atentat na njega.
Stojan Todorović
[objavljeno: 08/03/2008]
.jpg)
