Izvor: Blic, 11.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiseonik pomaže u lečenju dijabetesa
Zdrav čovek svojim kardiovaskularnim sistemom dnevno pumpa skoro 8.000 litara krvi i troši 368 litara kiseonika.
- Skoro sve bolesti, povrede i trovanja imaju za posledicu poremećen transport kiseonika, bilo da su oštećena pluća, krv ili krvni sudovi - kaže dr Miodrag Živković, specijalista podvodne i hiperbarične medicine.
„Veliki potrošači" kiseonika su organski sistem za varenje, mozak i mišići, pa je upravo iz tih razloga kiseonik počeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se koristi kao lek.
- Hiperbarična oksigenacija (HBO) je terapijski postupak kojim se kiseonik daje pod povišenim pritiskom (iznad 1 atmosfere) i na taj način povećava količinu kiseonika rastvorenog u telesnim tečnostima iz kojih prostim kretanjem dospeva do svakog ugroženog dela tela. Uređaji koji omogućavaju davanje kiseonika pod povišenim pritiskom su hiperbarične komore. A posebna prednost ove terapije je ta što nema štetne posledice na ljudski organizam - objašnjava dr Živković.
Ako se hiperbarična oksigenacija primenjuje u početnim fazama bolesti, mogu se sprečiti nepovoljni učinci nedostatka kiseonika, razvoj bolesti i krajnje oštećenje organizma. Hiperbarična oksigenacija se najčešće koristi za lečenje najtežih bolesti i bolesnika čiji je život ugrožen. Najčešća indikacija za primenu HBO je oštećen krvni sud koji sprečava protok krvi i transport kiseonika i hranljivih materija do ćelije koja gladuje, postaje neotporna, oboleva i dolazi do propadanja tkiva.
- Veoma dobre rezultate lečenje kiseonikom je pokazalo u tretiranju šećerne bolesti - kaže dr Živković.
- Posledice ovog oboljenja su brzo oštećenje malih krvnih sudova po celom organizmu, što dovodi do toga da oštećena mikrocirkulacija remeti funkciju organa i organskih sistema i dovodi do daljih oštećenja organizma - objašnjava on.
Primena hiperbarične oksigenacije od momenta kada je konstatovana šećerna bolest može da spreči propadanje malih krvnih sudova i time propadanje organa i definitivno oštećenje tkiva. Time se obezbeđuje i da druga bitna terapija bude uspešna, da se produži životni vek bolesnika i bitno poboljša kvalitet života i radna sposobnost bolesnika.
