Izvor: Blic, 17.Mar.2014, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar u potrazi za ekonomskim modelom
Kipru je pre godinu dana evrogrupa morala da pritekne u pomoć zbog najveće finasijske krize u istoriji te zemlje. Nikozija
Kiparske banke, koje su do tada bile "teške" 700 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dospele su na ivicu bankrotstva zbog ogromne izloženosti grčkom dugu, preneo je list Mond.
Nikoziji je nedostajalo 17 milijardi evra kako bi ekonomiju zemlje spasila od ivice propasti.
Kiparski evropski partneri su prihvatili da vlastima iz Nikozije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odobre pozajmicu od 10 milijardi evra, pod uslovom da oni pronađu preostalih sedam milijardi putem privatizacije, ekonomskih mera i strukturnih reformi.
Kipar je odlučno odbio predlog evropskih partnera o uvođenju poreza od 6,75 odsto na bankarske uloge od 20.000 do 100.000 evra, odnosno od 9,9 odsto za uloge veće od pomenute sume, smatrajući to previše bolnom merom.
Krajem marta 2013. vlasti u Nikoziji donese odluku o likvidaciji jedne od najvećih banaka u zemlji, Laiki banke. Svi ulozi manji od 100.000 evra preneti su u Banku Kipra, dok su depoziti veći od navedenog iznosa, čiji su vlasnici mahom ruski oligarsi, transformisani u fondove kiparske banke, ili su zamrznuti. Tako je uspostavljena striktna kontrola.
Na taj način uspostavljen je novi evropski mehanizam u rešavanju kriza koji više pomaže akcionarima i bankarskim poveriocima nego poreskim obveznicima, smatraju francuski ekonomski analitičari.
Ali takav model je doveo u pitanje ekonomski model Kipra, koji je do tada bio ofšor zona tajnih bankarskih računa, posebno cenjena među Rusima.
Godinu dana posle odobrene pomoći, Kipar je uspeo da učini više nego što su očekivali njeni poverioci - Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska komisija i Evropska centralna banka. Recesija u 2013. je ograničena na pet u odnosu na očekivanih 8,7 odsto.
"Kiparsko društvo je još pod šokom", tvrde kiparski ekonomisti.
Stopa nezaposlenosti je u trećem kvartalu 2013. iznosila 16,2 odsto a očekuje se da će ove godine dostići 19 odsto.
Uprkos planu o spasavanju, bankarski sektor je i dalje u očajnoj situaciji. Stopa sumnjivih potraživanja je porasla sa 36 odsto, koliko je iznosila 2013, na sadašnjih 53 odsto pre svega zbog pucanja balona na tržištu nekretnina.
Iznos bankarskih depozita privatnih lica je smanjen u januaru ove godine za 15 odsto u odnosu na godinu dana ranije, što je znak da građani Kipra teško da mogu ponovo da povrate poverenje u finasijske institucije.
Turizam i energetski sektor
Situacija u turizmu je daleko bolja od očekivane. Rusi su nastavili da posećuju Kipar uprkos zamrznutim računima u bankama, a prihod od stranih turista je prošle godine povećan za osam odsto. Turizam je postao glavni stožer ekonomije Kipra, ali to nije dovoljno kako bi se nadoknadilo posrnuće bankarskog sistema. Osim turizma, ovo ostrvo teško uspeva da nadomesti bankarski sektor u svom ekonomskom modelu.
To bi možda mogao da bude energetski sektor. Pre tri godine u teritorijalnim vodama Kipra pronađeno je nalazište od 224 milijardi metara kubnih prirodnog gasa vrednog, prema proceni nikozijske vlade, 100 milijardi evra.
Ali pre ekspoloatacije ovog nalazišta gasa, nazvanog "Afrodita", potrebno je smiriti tenzije u severnom delu ostrva sa većinskim turskim stanovništvom, koje smatra da takođe ima pravo nad ovim nalazištem koje će tek za deset do 15 godina biti profitabilno.
Najčitanije SADA:
