Izvor: Politika, 26.Mar.2013, 11:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kipar spasen, Rusi „ošišani”

Zbog paketa pomoći od 10 milijardi evra, Nikozija prihvatila mere koje će joj onemogućiti da bude ofšor zona za pretežno ruske klijente

Činjenica da su juče rano ujutru ministri finansija Evrogrupe, predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke sa kiparskim vlastima postigli dogovor o uslovima za paket pomoći vredan 10 milijardi evra, prema prvim analizama, predstavlja „uspešnu operaciju” za Kipar, ali je još pitanje da li će „pacijent” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da preživi. Rezultat dramatičnog sastanka u Briselu, koji je trajao do dva ujutru, jeste to da će Nikozija izbeći bankrot tako što će dobiti pomoć, ali pod uslovom da restrukturira svoje dve najveće banke – Banku Kipra i Laiki banku – čije će štediše, koji na računima imaju više od 100.000 evra, biti jednokratno oporezovani porezom od čak 30 odsto.

Premda je kiparski predsednik Nikos Anastasijades, prema izveštajima više agencija, nekoliko puta pretio da će radije dati ostavku nego pristati na mere kojima bi ugrozio status Kipra kao poreskog raja i ofšor zone za pretežno ruske klijente, konačna odluka će upravo uticati na to da Kipar i njegov bankarski sistem izgubi dosadašnju inostranu klijentelu.

Prema oceni komentatora „Fajnenšel tajmsa”, Kipar je preko noći postao ofšor bankarski centar bez bankarskog sistema. Suočen sa pretnjom da bi Kipar mogao da bude isključen iz evrozone, Anastasijades je prihvatio da se 4,8 milijardi evra prikupi tako što će Laiki banka biće podeljena na „dobru” i „lošu” banku, s tim da će ona „dobra” biti pripojena najvećem kreditoru na ostrvu – Banci Kipra. S druge strane, Banka Kipra će izvršiti „šišanje” svih depozita većih od 100.000 evra, koje uglavnom drže ruski državljani.

„Depoziti u Banci Kipra veći od 100.000 evra biće oporezovani stopom od oko 30 odsto”, izjavio je juče portparol kiparske vlade Hristos Stilijanides, prenosi AFP. „Važno je da smo postigli sporazum koji će nam omogućiti da pokrenemo ekonomiju i postavimo temelje za novi početak.”

Kiparske banke našle su se pred bankrotom jer su veliki deo novca uložile u kupovinu grčkih obveznica, koje su se kasnije pokazale kao bezvredne. Ovim paketom pomoći, ECB će da pokrije 10 milijardi evra nastalog duga, dok će 5,8 milijardi biti prikupljeno restrukturiranjem kiparskih banaka i oporezovanjem štediša.

Proteklih dana je u Moskvi objavljeno da veliki ruski biznismeni i neki „sitniji” ulagači imaju u kiparskim bankama oko 30 milijardi evra, od čega će oko četvrtina biti konfiskovana kada se novi paket primeni. Zbog toga mediji navode da u EU provejava strah da bi Rusija mogla da nadoknadi štetu zaplenom sredstava evropskih firmi koje posluju na ruskom tlu.

Briselski dogovor o spasu Kipra u prvoj reakciji ruski premijer Dmitrij Medvedev je ocenio kao nastavak otimačine tuđeg kapitala. On je, međutim, dodao da će Rusija „pažljivo proučiti posledice te krize”, posebno kakvo će biti njeno dejstvo na rusko i svetsko finansijsko tržište.

S druge strane, juče je ruski predsednik Vladimir Putin zatražio od Medvedevljeve vlade da u saradnji sa stranim partnerima radi na programu restrukturisanja ranije odobrenog ruskog kredita Kipru u vrednosti 2,5 milijarde dolara.

„Imajući u vidu odluke Evrogrupe, Putin smatra da je moguće podržati napore predsednika Kipra, a takođe i Evropske komisije, koji su usmereni na savladavanje krize u ekonomiji i bankarskom sektoru te ostrvske države”, rekao je novinarima Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika.

Kiparski ministar finansija Mihalis Saris rekao je da veruje da će reakcija Rusije biti veoma složena, a lojalni međunarodni partneri razočarani.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je da je posle sedmice „rata nerava” zadovoljan rezultatima dogovora. Ističući da je paket pomoći Kipru zasnovan na borbi protiv „pranja novca” i utaje poreza, Šojble je rekao da je uveren da će ga nemački parlament odobriti.

„Bankarski sektor Kipra će morati da se svede na prosečni evropski nivo, u odnosu na veličinu kiparske privrede”, rekao je Šojble, dok je nemačka kancelarka rekla da je veoma srećna što je pronađeno uspešno rešenje za Kipar.

„Sporazum predstavlja pravilnu raspodelu tereta i zahteva od onih koji su doprineli razvoju ovih nepoželjnih događaja da preuzmu odgovornost”, saopštila je Merkelova. „S druge strane, banke moraju preuzeti odgovornost. Zbog toga smo oduvek govorili da ne želimo da poreski obveznici spasavaju banke, već da banke spasavaju same sebe.”

Imajući u vidu da je Kiprane zabrinuo postignuti sporazum i njen mogući uticaj na mnogobrojne bogate investitore koji su proteklih decenija došli na Kipar, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj je obećao da će im EU pomoći.

„Svi moramo zajedno da radimo da bismo ublažili uticaj kiparske krize na stanovništvo, uključujući mobilizaciju sredstava iz fondova EU, kao što je Inicijativa za zapošljavanje mladih”, rekao je Van Rompaj.

Uprkos ovoj najavi, u brojnim analizama svetski ekonomisti prognoziraju da će odlazak kapitala sa Kipra uticati na porast nezaposlenosti na ostrvu i pad životnog standarda. Zasad Kiprani osećaju samo nedavnu odluku parlamenta da uvede privremenu kontrolu prometa kapitala tako što na bankomatima mogu da podignu samo 100 evra dnevno.

-----------------------------------------------------------------------

Spasilački haos

Berlin –  Kancelarski kandidat nemačke opozicione Socijaldemokratske partije (SPD) Per Štajnbrik žestoko je juče kritikovao kancelarku Angelu Merkel, prebacujući joj odgovornost za „spasilački haos” koji je nastao u slučaju Kipra, prenosi Tanjug. „Bila je teška greška što su male štediše ukalkulisane u prvom paketu za spas Kipra, što je izazvalo nesigurnost u celoj Evropi”, rekao je Štajnbrik tabloidu „Bild”.

------------------------------------------------------------------- 

Neka se spremi Slovenija

Vašington –  Kriza na Kipru je, kako se čini, bajata vest – nova zemlja o kojoj se treba brinuti jeste Slovenija, piše „Vašington post”, a prenosi Tanjug. Slovenija ima iza sebe prilično lošu nedelju, uz skok kamatnih stopa na obveznice na 5,4 odsto, usled strahovanja da će joj biti potrebna međunarodna finansijska pomoć, navodi američki dnevnik. Marko Kranjec, član slovenačke centralne banke i ECB, smatra da Sloveniji ipak neće biti potreban međunarodni spas, budući da je situacija u toj zemlji mnogo lakša nego na Kipru. Kiparski bankarski depoziti vrede oko 800 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje, u odnosu na svega 125 odsto u Sloveniji.

N. Radičević

objavljeno: 26.03.2013.

Nastavak na Politika...