Izvor: RTS, 01.Feb.2010, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar (ni)je moguće ujediniti
Uoči izbora u turskom delu Kipra, međunarodna zajednica ponovo je na granici između podeljenog ostrva. Ban Ki-mun rekao da nema iluzija da će se kiparska kriza lako rešiti. Građani u neverici.
Posle decenije etničkih sukoba, političkih natezanja i bezuspešne diplomatije, lideri podeljenog Kipra, nekoliko meseci uoči izbora koji bi mogli da pogoršaju situaciju, sastali su se sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki-munom.
Generalni sekretar te međunarodne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << organizacije u nedelju je stigao u posetu mediteranskom ostrvu, koje je podeljeno još od turske invazije 1974. godine, od kada kiparski Grci traže da se pripoje matičnoj državi.
Od tada svi pokušaji da se pronađe rešenje za "kiparsku krizu" su propali.
Turska još uvek na ostrvu ima oko 35.000 vojnika, dok Ujedinjene nacije drže "zelenu liniju", granicu između turskog i grčkog dela Kipra.
Severni deo ostrva pod kontrolom je Turske koja je proglasila nezavisnost, dok su na jugu kiparski Grci čiji su predstavnici veoma aktivni u Evropskoj uniji.
Ban Ki-mun neposredno po sletanju u Larnaku, rekao je da "nema iluzija da će se kiparski problem lako rešiti", ali da ipak veruje da postoji način za rešavanje krize na ovom mediteranskom ostrvu.
Turski deo Kipra pred izazovom
Ban Ki-mun sastao se sa liderom kiparskih Grka Demetrisom Kristofiasom i predstavnikom turskog dela ostrva Mehmet Ali Talatom, koga u aprilu očekuju izbori.
Njegov protivkandidat i ujedno veliki izazov za bezbednost Kipra, na predstojećim izborima biće Derviš Eroglu, piše "Njujork tajms".
"Postizanje zajedničkog dogovora ohrabriće dalju zajedničku saradnju i duh postizanja kompromisa između turskih i grčkih Kiprana", istakao je Ban Ki-mun.
U poslednjem pokušaju da se ostvo ponovo ujedini, lideri grčkih i turskih Kiprana pregovarali su gotovo 17 meseci u potrazi za sporazumom o podeli vlasti u eventualnoj budućoj zajednici.
To je imalo i mnogo šire posledice. Naime, kiparska kriza zaustavila je dalje priključivanje Turske Evropskoj uniji kao i zatezanje odnosa između Unije i NATO-a, jer su i Grčka i Turska članovi Severnoatlantskog saveza.
Čak i ako politički lideri pronađu rešenje, dogovor bi morao da bude odobren na referendumima i u grčkom i u turskom delu Kipra.
Godine 2004. kiparski grci odbili su predlog Ujedinjenih nacija za rešavanje problema, dok je turska strana prihvatila predlog međunarodne organizacije.
Pregovori su ponovo pokrenuti 2006. godine, međutim, oni su propali, pa je sledeća runda ponovo pokrenuta 2008. godine u pokušaju da se pronađe rešenje za ujedinjenje ostrva.
Tada je dogovoreno da se ponovo otvori pešačka zona u ulicu Ledra u centru Nikozije što najbolje simbolizuje podelu ostrva koja traje duže od 36 godina.
Aleksandar Doner, bivši Australijski šef diplomatije koji je i specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Kipar, rekao je da je već postignut izvesni napredak.
Ban Ki-mun rekao je da svojim dolaskom na Kipar želi da podrži napore lidera dva entiteta i da očekuje da će dogovor uskoro postići.
Uprkos dolasku generalnog sekretara na Kipar, prema pisanju "Njujork tajmsa", stanovništvo oba dela ostrva je skeptično po pitanju rešavanja krize.
Međutim, prema pisanju "Njujork tajmsa" stanovništvo je skeptično po pitanju rešavanja kiparske krize.
