Izvor: B92, 10.Feb.2015, 14:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar: Ne iznajmljujemo baze Rusiji
Kipar je demantovao da je spreman da iznajmi dve vojne baze Rusiji. Takav aranžman bi potkopao strategiju koju Zapad decenijama sprovodi, a to je sprečavanje Rusije da izađe na istočni Mediteran.
"Nema govora o tome da na tlu Kipra budu ruske vazdušne ili pomorske baze", izjavio je ministar inostranih poslova Joanis Kasulides za kiparsku novinsku agenciju.
Ranije je ruski državni list "Rosiskaja gazeta" objavila da će kiparski predsednik Nikos Anastasiades ponuditi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Rusima dve baze prilikom posete Moskvi ovog meseca.
Anastasiades je izjavio: "Kipar i Rusija tradicionalno imaju dobre odnose i to je nešto što se neće menjati."
Prema Kasulidesu, predsednik je mislio na obnovu postojećih ugovora po kojima Rusija snabdeva Kipar nekom vojnom opremom.
Ruski ratni brodovi, takođe, mogu da koriste luku Limasol kako bi natočili gorivo i vazdušnu bazu Andreas Papadreu za humanitarne misije.
Problematični izveštaji o namerama Kipra stižu u vreme pogoršavanja odnosa Istoka i Zapada.
Kao članica Evropske unije, Kipar podržava ekonomske sankcije protiv Rusije, koje su uvedene posle okupacije i aneksije Krima prošle godine.
Međutim, Kipar je rezervisan po pitanju embarga, za koji se očekuje da će biti proširen na sastanku lidera EU u Briselu ove nedelje.
"Mi želimo da izbegnemo dalje pogoršavanje odnosa između Rusije i Evropske unije", rekao je Anastasiades.
Pre dve godine, kada je finansijska kriza u Grčkoj pretila da povuče Kipar sa sobom, ostrvo je odbilo da bude uvučeno u orbitu Rusije.
Marijana Cupa je tada izvestila za "Atlantik sentinel" da je Kipar odbio ponudu Rusije za pozajmicu, kalkulišući da potencijalna nagrada koju bi dobio, zahvaljujući bliskom odnosu sa Moskvom, nije veća od rizika u koji bi se upustio zbog okretanja leđa Evropi.
Cupa je istakla da su blizina Rusiji i poreske olakšice Kipar učinile pogodinim za ruske kompanije i oligarhe da tu čuvaju milijarde dolara.
Namera Vladimira Putina da Kipru pomogne tokom dužničke krize bila je iznad pukog interesa zaštite „raja za pranje ruskog novca“.
Kako smatra Cupa, Putinu je važniji lični prestiž i reputacija nekoga ko je pomogao trećoj zemlji u rešavanju finansijske krize.
Putin je želeo da tako u nadmudrivanju sa evropskim liderima Kipar osvoji kao geopolitičku nagradu.
Uspostavljanje vojnih baza na teritoriji članice Evropske unije bio bi ogroman strateški dobitak za Rusiju koja je trenutno blokirana u trgovačkom ratu sa Zapadom.
Rusija je odgovorila na sankcije tako što je zabranila uvoz proljoprivrednih proizvoda iz zemalja zapadne Evrope i smanjila izvoz prirodnog gasa Poljskoj i Slovačkoj.
Kriza je nastala kada je Rusija pokušala da zaustavi bivšu sovjetsku republiku Ukrajinu da sklopi neke sporazume sa Evropskom unijom.
Rusija je još tada proširila svoj uticaj na istočnom Mediteranu.
Krajem prošle godine, Rusija je produbila energetsku vezu sa Turskom.
Nakon što je otkazana gradnja gasovoda Južni tok, koji je trebalo da ide preko Balkana, Vladimir Putin je obećao ovoj NATO članici jeftiniji gas za šest odsto i rekao da će isporuke gasa Evropi ići preko Turske, zaobilazeći Ukrajinu.
Otkako je anektirala Krim, Rusija je, takođe, podržala pobunu separatista u jugoistočnoj Ukrajini i ojačala svoje bezbednosne veze sa delom Abhazije, Gruzijom, čime je učvrstila svoju poziciju oko Crnog mora.
Ako Rusija želi da projektuje svoju moć preko Crnog mora u Mediteran, potrebni su joj ne samo bolji odnosi sa Turskom, već i pristanak Grčke, koja još uvek može da blokira njenu mornaricu u Egejskom moru.
Srećom, grčki glasači su prošlog meseca izabrali vladu koja je naklonjena Putinovoj Rusiji.
Premijer Aleksis Cipras, lider Sirize, radikalne levice, suprotstavio se sporazumu evropske asocijacije sa Ukrajinom i on zagovara bliže odnose sa Rusijom kako bi se uspostavila ravnoteža u Evropi u kojoj, navodno, dominira Nemačka.
Stav Sirize o članstvu Grčke u NATO je dvosmislen.
Partija tvrdi da teži izgradnji Evrope bez veštačkih podela i hladnoratovskih saveza kao što je NATO.
Ipak, dok god je Grčka u zapadnoj vojnoj alijansi, teško da će moći da dozvoli ruskim vojnicima da dođu na njenu teritoriju.
Kipar, koji nije u NATO, može.
Velika Britanija je trenutno jedina strana sila koja ima vojne baze na Kipru koje koristi za sakupljanje obaveštajnih podataka i za podršku operacijama u Mediteranu i na Bliskom istoku.
Ostrvo Kipar je podeljeno na grčki i turski deo 1974. godine kada je turska vojska izvela invaziju posle kratkotrajnog puča kiparskih Grka.
Turska još uvek ima oko 30.000 vojnika u severnom delu, dok tampon zonu, koja razdvaja dve strane, nadgledaju Ujedinjene nacije.
