Izvor: Blic, 12.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineskim vozom 430 kilometara na sat
Već dugo vremena skoro sva pažnja naše naučne, a i šire javnosti usmerena je ka Severnoj Americi i Evropi. Skoro da nema univerziteta u Americi, Kanadi ili Nemačkoj gde nećete naći nekog profesora ili doktoranta iz Srbije. I dok smo pratili njihov rad, divili se nobelovcima sa Stanforda i Harvarda, debatovali o Bušovim zabranama istraživanja na matičnim ćelijama, na suprotnom kraju naše planete dešavalo se nešto neverovatno. Svi znaju da je Japan jedan od svetskih lidera u novim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tehnologijama, ali su se u proteklih 20 godina na čelne pozicije svetskih naučnih i tehnoloških sila neočekivano probili i Kina, Indija, Singapur i druge azijske zemlje.
Ove zemlje su, uprkos brojnim socijalnim problemima, uložile u nauku, koncentrisale svoja sredstva i prednost dale nekim naučnim oblastima, obrazovanim ljudima i inovativnim idejama. U proteklih deset godina u Kini su nikli univerziteti, instituti, tehnološki parkovi, a u njima rade i kineski i strani stručnjaci, ili pak neki od mnogih visokoobrazovanih Kineza koji su se posle školovanja u Americi i Evropi vratili u jednu novu, modernu Kinu.
Japan već odavno izdvaja više od tri odsto svog BDP-a za nauku i proizvodi oko 20 odsto svetskih naučnih rezultata i patenata, u čemu je druga zemlja sveta, iza Amerike.
Kina: Igra velikih brojki
Mnogo pre Evropljana, Kinezi su razvili četiri velika izuma: kompas, barut, papir i štampu. Sve to postojalo je u Kini pre 1000. godine nove ere, a mnoge druge inovacije pristizale su u Evropu iz ove daleke azijske zemlje i kroz čitav srednji vek.
Nakon stagnacije u nauci u prvoj polovini prošlog veka, Kina se vratila na velika vrata u drugoj polovini sa velikim otkrićima u domenu nuklearnih tehnologija.
Ali ništa od ovoga se ne može porediti sa fokusiranim naporom koji je Kina uložila u razvoj nauke u proteklih deset godina. Na sastanku sa ministrom nauke Narodne Republike Kine, Van Gangom, saznali smo da je ukupno ulaganje Kine u nauku prošle godine bilo 1,5 odsto BDP od čega je samo trećina bila iz budžeta, a dve trećine iz privatnog sektora. Ovolika ulaganja nisu do sada postigle ni brojne članice Evropske unije.
Rezultat ovih ulaganja jesu činjenice da je Kina druga zemlja u svetu po citiranosti, a četvrta po broju patenata. U tih istih deset godina nikli su mnogi od 1.500 univerziteta koliko ih trenutno ima u Kini i na kojima studira 22 miliona studenata. Skoro polovina ovih studenata bavi se prirodnim i inženjerskim naukama. Iako svi ovi brojevi, kad podeljene sa brojem stanovnika, postaju nešto manje impresivne, to ne umanjuje činjenicu da šest miliona studenata koji svake godine diplomira na nekom od fakulteta nađe posao u tehnološkim kompanijama i novim istraživanjima i znatno doprinosi daljem razvoju Kine.
Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji, koji je ministar Đelić potpisao u Kini prvog dana boravka, otvorio je mogućnost da i naši istraživači učestvuju u nekim od značajnih naučnih projekata u Kini. Iako su mogućnosti i prioriteti dve zemlje različiti, iskristalisane su oblasti u kojima saradnja može biti na obostranu korist: poljoprivreda, energetika, novi materijali, klimatske promene i druge. Posle Pekinga, delegacija Srbije je boravila u provinciji Džeđijang za koju verovatno mnogi nisu čuli, ali sa svojih 47 miliona stanovnika jedna je od tehnološki najnaprednijih a samim tim i najbogatijih provincija Kine. Glavni grad ove provincije je Hangdžu. Za ovaj grad je vezana i stara kineska poslovica „Na nebu je raj, a na zemlji Hangdžu” i svojom lepotom godišnje privuče neverovatnih 47 miliona turista. Ali pored prirodnih lepota i istorijskih znamenitosti, ovaj grad u sebi sadrži i „silicijumsku dolinu” Kine kao i brojne visokorangirane univerzitete i kompanije.
U hi-tech industrijsko-razvojnoj zoni grada Hangdžu prebivalište su našle i kompanije kao što su „Microsoft”, „Intel”, „Cisco”, „Nokia”, ali i kineski giganti kao što su ZTE i „Huawei”. Ova zona na jednom mestu udružuje univerzitete, naučne institute i kompanije. Obezbeđuje zaposlenje mladim naučnicima, povoljne stanove, a kompanijama koje žele tu da se situiraju obezbeđuje povoljan kancelarijski prostor i poreske olakšice. Iako je nastala tek pre 12 godina, hi tech zona grada Hangdžu sada okuplja oko 5.000 kompanija koje su prošle godine imale ukupan prihod od 23,5 milijardi američkih dolara.
U provinciji Džeđijang, srpska delegacija je obišla i brojne tehnološke kompanije i najveći univerzitet koji je 2002. godine započeo gradnju kampusa koji se danas lako može porediti sa bilo kojim velikim kampusom nekog čuvenog američkog univerziteta. Obišli smo i naučni park koji pruža platformu univerzitetskim profesorima da otvore svoje male kompanije i svoje znanje i ideje pretoče u patente i proizvode.
Impresionirani stepenom razvoja provincije o kojoj smo vrlo malo znali pre dolaska, delegacija se uputila u Šangaj za koji smo imali velika očekivanja koja su se i ispunila. Svrha šangajskog tehnološkog i inovacionog centra je da omogući razvoj malih i srednjih preduzeća koja se bave novim tehnologijama i da im u prvim fazama rada pruži sve neophodne uslove za razvoj. U Šangaju ima 35 ovakvih inkubatora u kojima posluje preko 2.000 kompanija sa 34.000 zaposlenih. Da bi proizvode svojih kompanija probio i na inostrana tržišta, ovaj centar je otvorio kancelarije i u Kaliforniji i Danskoj, a odskora i u Engleskoj. U Šangaju smo obišli i tehnološku berzu u kojoj se putem ogromne baze podataka svakodnevno povezuju ideje i patenti iz čitavog sveta sa potrebama industrija i kompanija. Nadamo se da će uskoro i ideje naših stručnjaka uspeti da se probiju i nađu potražnju putem ovakve berze.
Od Kine smo se pozdravili putujući najbržim vozom na svetu „Maglev”, koji funkcioniše po principu magnetne levitacije i dostiže brzinu od 430 km/h, a put od 35 kilometara od centra Šangaja do aerodroma pređe za sedam minuta. To je samo još jedan primer naprednih tehnologija koje su nas svakodnevno impresionirale u ovoj neverovatnoj zemlji. Puni utisaka, sleteli smo u Tokijo.
Japan: Pozivi na saradnju
Japan, za razliku od Kine, ima reputaciju lidera u novim tehnologijama. Od automobilske industrije i elektronike pa sve do razvoja robota koji sve više liče na ljude, mada još uvek mnogo slabije igraju fudbal. Budžet nauke Japana je treći najveći u svetu i iznosi oko 130 milijardi dolara kojim se finansira 677.000 istraživača. Najzanimljivija i svakako za srpsku nauku najvažnija stvar koju smo čuli u Japanu od državnog ministra za nauku Seiko Node jeste razvoj nove vrste diplomatije u Japanu: „naučne diplomatije”. Seiko Noda, koja nadgleda rad više ministara uključujući ministra za nauku, obrazovanje i sport, mlada je i moderna žena koja je čuvena u Japanu, a svojom neposrednošću odstupa od standardne formalnosti. Ona je u razgovoru sa ministrom Đelićem naglasila da je Japan odlučio da prioritet da „naučnoj diplomatiji” i za to su već odvojena velika sredstva. Ona je dodala da je razvoj nauke i tehnologije jedini način da se svet izvuče iz ekonomske krize u kojoj se nalazi, i pored velikih ulaganja u ovu oblast, neophodna je i saradnja. Složila se da je za napredak odnosa Srbije i Japana u nauci važno ponovo pokrenuti sporazum koji je potpisan 1981. godine i u njega dodati konkretne oblasti i projekte koji su važni za obe zemlje.
Tokom pet dana u Japanu, ministar Đelić je održao 41 sastanak. U razgovorima sa čelnicima ministarstva ekonomije, japanskih agencija za ekonomsku i međunarodnu saradnju kao i tehnološkim kompanija kao što su „Itoču”, „Mitsui”, „Kjocera” i „Soni”, jasno je da su ekonomski odnosi dveju zemalja stagnirali proteklih godina. Mnogi od njih vide upravo jačanje naučne saradnje kao pokretač i ekonomskih odnosa. Delegacija je obišla i Nacionalni institut za fuzione nauke u Osaki gde radi i jedan srpski naučnik - Miloš Škorić. U ovom institutu, čiji budžet, kao i budžeti svih naučnih institucija koje smo obišli u Japanu, znatno prevazilazi celokupan budžet nauke u Srbiji, istražuje se mogućnost dobijanja energije iz fuzije, što u praktičnom smislu znači kreiranje onoga što se svakodnevno dešava na površini Sunca, ovde, na zemlji.
Ovaj institut nije jedini primer uspešne saradnje srpskih i japanskih naučnika. Srpska delegacija se sastala i sa profesorima Kanagava instituta tehnologije, koji su nedavno u Beogradu dobili počasne doktorate Beogradskog univerziteta, kao i sa prof. Tošijaki Makabeom, dekanom nauke i inženjerskih nauka čuvenog Univerziteta Keio, koji više od dvadeset godina redovno dolazi u Srbiju i sarađuje sa fizičarima Instituta za fiziku u Zemunu u oblasti fizike plazme i primeni plazme u proizvodnji mikročipova.
Pored fizičara, uspešnu saradnju sa Japanom ima i naš čuveni matematičar Miša Mihaljević sa Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Prof. Mihaljević već godinama radi u Institutu za napredne industrijske nauke i tehnologije u Tokiju, u oblasti kriptologije i bezbednosti informacionih sistema. Rezultate njegovih istraživanja primenjuje i najčuvenija japanska kompanija „Soni”. Zahvaljujući njegovoj saradnji, naša delegacija uspela je, posle razgovora sa rukovodstvom ove kompanije, da proviri i u čuveni „Sonijev” „showroom” u kome su prikazani proizvodi ove kompanije koji tek treba da se nađu na tržištu.
Đelić u Kini i Japanu
Nedavno je delegacija Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, sa ministrom Božidarom Đelićem na čelu, bila u radnoj poseti Kini i Japanu. U Kini je ministar Đelić potpisao sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji, posetio brojne naučne institucije i tehnološke kompanije, dok je u Japanu pokrenuo inoviranje starog sporazuma o naučnoj saradnji iz 1981. godine, pričao sa državnim zvaničnicima i čelnicima kompanija kao što su „Soni” ili „Kjocera”.
Delegacija Srbije je u Pekingu razgovarala i sa kineskom telekomunikacionom kompanijom „Huawei” koja još od 2005. godine ima kancelariju u Beogradu. Ova kompanija je stara tek 20 godina, ali sa svojih 87.000 zaposlenih pokriva veliki deo svetskog IT tržišta, uključujući i naše. Sa čelnicima ove kompanije, naša delegacija je razgovarala o daljim investicijama u digitalizaciji Srbije, kao i o mogućnosti otvaranja razvojnog centra „Huaweija” u Srbiji.
U Japanu, sa predsednikom čuvenog Tokijskog univerziteta, prof. Junići Hamadom, delegacija Srbije je odredila informacione tehnologije, biotehnologije, energetsku efikasnost i nove materijale, kao i društvene nauke kao potencijalne oblasti saradnje. Delegacija je posetila i Aojama Gakuin univerzitet u Tokiju gde je ministar Đelić pred oko 150 studenata i profesora održao predavanje o evropskim integracijama Srbije. Kroz brojna pitanja publike video se zadivljujući stepen poznavanja Srbije i okolnih zemalja, kao i zainteresovanost za ovaj region.
