Izvor: RTS, 09.Dec.2009, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina za ublažavanje efekta "staklene bašte"
Na samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu "procurili" dokumenti koji bi mogli da unište dvogodišnje međunarodne pregovore. Kineska delagacija kritikovala planove SAD, Evropske unije i Japana, koji se odnose na smanjenje emisije štetnih gasova.
Razgovori u Kopenhagenu o sprečavanju klimatskih promena našli su se pred potpunim rasulom, piše britanski Gardijan.
Ovogodišnje leto biće među deset najtoplijih u poslednjih 150 godina, otkad se vodi evidencija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << klimatskih zbivanja na našoj planeti, dok će period od 2000. do 2009. godine biti najtoplija decenija.
Prosečna globalna temperatura 2009. godine bila je 0,5 stepeni viša od prosečne temperature izmerene između 1961. i 1990. godine, objavila je Svetska meteorološka organizacija.
Pojave sa ekstremno visokim temperaturama ove godine bile su češće i intenzivnije, posebno u delovima južne Amerike, Australije i u južnim regijama Azije.
Zemlje u razvoju ljutito su reagovale na "procurele" dokumente koji pokazuju da će se od svetskih lidera iduće sedmice tražiti da potpišu sporazum koji daje veća ovlašćenja bogatima, dok će istovremeno uloga Ujedinjenih nacija u svim budućim pregovorima o tom problemu biti znatno umanjena.
Posmatrači ocenjuju da je obelodanjivanje teksta dogovorenog na tajnim pregovorima potpuno obezvredilo dvogodišnje međunarodne razgovore, koji su bili priprema za samit u Kopenhagenu.
Istovremeno, napominje Gardijan, sporazum čiji sadržaj je otkrio upravo taj list, predstavlja znatno odstupanje od načela protokola iz Kjota, prema kojima se od bogatih zemalja zahteva da preduzmu odlučnu i obavezujuću akciju u pogledu smanjenja ispuštanja štetnih gasova u atmosferu, dok siromašne zemlje nemaju tako veliku obavezu da deluju.
Tajms piše o kompromisnom rešenju o kojem učesnici samita pregovaraju na predlog i uz posredovanje Britanije.
Prema tom predlogu, Kini, Indiji i drugim zemljama u razvoju bilo bi dozvoljeno da premaše svoje kvote za smanjenje emisije ugljen-dioksida, a da pri tome ne bi bile suočene sa sankcijama.
S druge strane, od bogatih država bi se zahtevalo da se obavežu da će smanjiti ispuštanje štetnih gasova ispod sadašnjeg nivoa, a ako to ne urade bile bi kažnjene.
Sjedinjene države razmatraju taj kompromis, ali su zabrinute da će Kina, koja već predvodi u emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, moći da ignoriše ciljeve koje bi trebalo da, poput ostalih zemlja u razvoju, zacrta u akcionom planu.
Na taj način, smatraju američki zvaničnici, Kina bi bila u stanju da dodatno podstakne svoj ekonomski razvoj, piše Tajms.
Kina kritikuje planove SAD, Japana i EU
Na današnjem zasedanju, vođa kineske delegacije Su Vei, kritikovao je američku ponudu da smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte za tri odsto do 2020, u odnosu na nivo iz 1990. godine, rekavši da ne može da se smatra značajnom.
Su Vei je, osim američkog, kritikovao i ciljeve Evropske unije i Japana, koji se odnose na smanjenje emisije štetnih gasova do kraja naredne decenije.
Naime, Kina smatra da je redukcija od 20 odsto koju je najavila Unija nedovoljna, dok Japan, kako kaže Su Vei, postavlja nemoguće uslove u ponudi za smanjenje od 25 odsto do 2020. godine.
Kina, najveći emiter gasova u svetu, ponudila je da svoju emisiju uspori do 2020. godine, odbacivši, međutim, apsolutno smanjenje, jer mora da se usredsredi na suzbijanje siromaštva u zemlji.
Naučni panel za klimu ukazao je na to da bi procenti morali da se kreću između 25 i 40 odsto, kako bi se izbeglo da globalno zagrevanje do 2020. godine ode predaleko.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, ono je već prešlo granice, budući da je poslednja decenija bila najtoplija u proteklih 160 godina. Otkako se vodi evidencija o temperaturama, 2009. godina peta je najtoplija godina u istoriji.
Kopenhagen - najzeleniji grad Evrope
Tokom samita promovisano je i novo izdanje Indeksa zelenih gradova Evrope, prema kome je ovaj danski grad proglašen za najzeleniju evropsku prestonicu.
Neki od glavnih kriterijuma istraživanja bili su učinak u smanjenju emisije ugljen dioksida, potrošnja struje i upotreba obnovljivih izvora energije.
Bodujući kvalitet vazduha, vode i zemljišta, upotrebu otpada i zaštitu životne sredine, stručnjaci Ekonomik intelidžens junita iz Londona, u saradnji sa "Simensom", posetili su trideset evropskih prestonica i rangirali ih u odnosu na to koliko ulažu u zaštitu životne sredine.
"Mislim da smo mnogo uradili u Kopenhagenu, prvo je sistem javnog grejanja na koji je priključen ceo grad tako da možemo da kontrolišemo koje gorivo ćemo koristiti. Drugo je saobraćaj, uspeli smo da smanjimo broj automobila na ulicama, oko 50 odsto građana sada biciklom ide na posao", kaže Rit Bjeregord, gradonačelnica Kopenhagena.
Do pre tridesetak godina, Danska je bila gotovo potpuno energetski zavisna. Danas se oko 40 odsto energije koristi iz domaćih izvora-vode, sunca i vetra.
Beograd, koji je na nezavidnom 27 mestu, mogao bi da se ugleda na glavni grad Danske u kome se energija štedi na svaki mogući način. Čak i božićno drvo ove godine je zelenije nego ranije.
Sijalice na njegovim granama ne pale se običnom strujom, već onom koju građani proizvedu vozeći bicikle sa akumulatorima.
Danci imaju vrlo razvijenu ekološku svest, pa kažu da nisu sigurni da Kopenhagen zaslužuje ovo priznanje.
Upravo visoka svest o potrebi zaštite životne sredine i dobar standard razlozi su zašto zapadne zemlje prednjače u rešavanju ovog problema. Istočna Evropa, koja se našla u začelju liste zelenih gradova tek rešava probleme dobre građevinske izolacije i industrijskog zagađenja.
Siromašni plaćaju račun
Oko dvadeset miliona ljudi u 2008. godini ostalo je bez doma zbog prirodnih katastrofa uslovljenih globalnim zagrevanjem, a u godinama koje dolaze situacija bi mogla biti još gora.
U naredne četiri decenije, zbog klimatskih promena može se pojaviti čak milijardu beskućnika, upozoreno je u studiji Međunarodne organizacije za migracije (IOM), dostavljenoj učesnicima konferencije o klimi, koja se održava u Kopenhagenu.
Skup teče pod pokroviteljstvom UN, a među 15.000 učesnika je i stotinak šefova država i vlada, uključujući i lidere zemalja koje se smatraju najvećim zagađivačima - SAD i Kine.
Mnogi analitičari ga smatraju poslednjom prilikom za postizanje opšteg dogovora kako da se "spase planeta", odnosno izbegnu pogubne posledice efekta "staklene bašte", koju stvara nekontrolisano emitovanje ugljen-monoksida i drugih opasnih gasova.
