Izvor: RTS, 26.Feb.2010, 09:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina prkosi krizi
Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi kineske kompanije realizuju planove i šire poslovanje na strana tržišta. Prema procenama, Kina će uložiti i do 60 milijardi dolara direktnih investicija u ekonomiju drugih zemalja.
Ambiciozne kineske kompanije, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, nastavljaju da realizuju svoje planove i šire svoje poslovanje na strana tržišta.
Prema procenama kineskog Ministarstva trgovine, ova najmnogoljudnija zemlja na svetu bi mogla da uloži >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u ekonomiju drugih zemalja i do 60 milijardi dolara direktnih investicija.
"Tendencija rasta direktnih kineskih investicija je sigurna, jer je garantuje aktivna državna podrška kineskoj privredi", izjavio je generalni direktor agencije za podršku investicija pri kineskom ministarstvu trgovine Liu Đočan, a preneo "Čajna dejli".
Ministarstvo trgovine tvrdi da će se taj trend "ne samo održati", već će postati i izraženiji.
Ukupne investicije u svetu su tokom prošle godine opale za 39 odsto u poređenju sa 2008. godinom, dostigavši nivo od hiljadu milijardi dolara, dok su kineska ulaganja u strani nefinansijski sektor u tom periodu porasla za 6,5 odsto i dostigla 43,3 milijarde dolara.
Zahvaljujući usvajanju vladinog paketa antikriznih mera, vrednog 585 milijardi dolara u novembru 2008. godine, Kina je uspela da se svrsta među malobrojne zemlje koje su povećale visinu svojih investicija u uslovima globalnog ekonomskog pada.
Vašington nezadovoljan
Međutim, pošto se očekuje da će Vlada tokom godine odustati od antikrizne stimulativne politike, eksperti su zabrinuti da bi se brza revalvacija nacionalne valute negativno odrazila na ekonomiju Kine.
Evropska unija i SAD povremeno kritikuju kinesku fiskalnu politiku, optužujući Peking da planski i veštački drži vrednost juana na niskom nivou kako bi pomogli sopstvenom izvozu.
Predsednik SAD Barak Obama je početkom februara izjavio da će Vašington nastaviti Pekingu da nameće temu revalvacije juana i da će zauzeti oštriji stav kada je u pitanju debalans u američko-kineskoj trgovini.
Vlada u Pekingu je više puta zvanično saopštila da će nastaviti sa podrškom stabilnosti juana na "racionalnoj i izbalansiranoj osnovi" i da ni jedna zemlja nema pravo da ukazuje Kini kako da postupa po tom pitanju.
Vodeći proizvođač hrane u svetu
Kina je u odnosu na EU imala primat u svetu i po vrednosti proizvedene hrane. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije (STO), u 2008. godini bila je vodeći proizvođač hrane u svetu, a vrednost kineske proizvodnje na tom sektoru dostigla je 759,94 milijarde dolara.
Kina je, inače, jedna od manjeg broja zemalja koje su obezbedile podatke za STO za 2008. godinu. Poslednji raspoloživi podaci o vrednosti poljoprivredne proizvodnje 27 članica EU odnose se na 2000. godinu, u kojoj je vrednost proizvedene hrane u tim državama iznosila 248,69 milijardi dolara, dok je vrednost proizvodnje hrane u Kini i te godine bila veća, 268,15 milijardi.
Poslednji podatak o vrednosti hrane proizvedene u SAD kojima STO raspolaže odnosi se na 2007. godinu. Tada je vrednost američke poljoprivredne produkcije dostigla 311,23 milijarde dolara, prema 246,57 milijardi u 2006. godini.
Kina je po vrednosti poljoprivredne produkcije bila ispred SAD još 1995. godine, kad je STO počela da vodi tu statistiku.
S obzirom na to da se podaci STO odnose na vrednost, a ne na obim poljoprivredne proizvodnje, iz njih se ne može dobiti slika "krize hrane", koja je potresala svet 2008. i dovela do građanskih nemira u više zemalja, u kojima se siromašno stanovništvo osetilo veoma ugroženim zbog osetnog rasta cena hrane, kombinovanog sa manjkom nekih osnovnih životnih namirnica.
