Izvor: RTS, 16.Mar.2013, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina pred ekonomskim izazovom
Novo kinesko rukovodstvo suočeno je sa izazovom da podstakne ekonomski rast i održi stabilnost ekonomije. I pored toga što je prošle godine rast bio najniži od 1999. godine, vlasti tvrde da još uvek nema razloga za brigu.
Smena generacija u državnom vrhu Kine, koja se obavlja jednom u 10 godina, završena je ove nedelje. Posle šefa države i premijera, imenovani su i članovi vlade. Pred novim rukovodstvom je izazov da podstaknu ekonomski rast i održe stabilnost ekonomije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Godinama se smatralo da donja granica ekonomskog rasta, neophodna za stabilnost društva, iznosi osam odsto. Prvi put od 1999. godine Kina je prošlu godinu završila sa rastom od 7,8 odsto, ali vlasti tvrde da još uvek nema razloga za brigu.
Ekonomista Sjao Han navodi da je, tokom protekle decenije, Kina ostvarila prosečan godišnji ekonomski rast od 10,7 odsto, što je daleko iznad svetskog proseka od 3,9 odsto.
"Smatramo da je smanjivanje stope ekonomskog rasta dostiglo minimum i da se trend sada menja. Najvažnije je da održimo stabilnu zaposlenost. Svaki procenat stope ekonomskog rasta kreira 1,2 miliona radnih mesta, a godišnje nam je potrebno oko 10 miliona novih. Zato je ekonomski rast od osam odsto razuman", rekao je Han.
Glavni razlog za usporavanje ekonomskog rasta je preterana zavisnost od izvoza na američko i evropsko tržište, koje je najviše pogođeno krizom.
Da bi kineski ekonomski model ostao uspešan, novo rukovodstvo mora na izvestan način da ga promeni. Glavna promena sastoji se u tome da domaća potrošnja nadoknadi smanjenu tražnju u inostranstvu.
U Kini ne prestaje velika selidba stanovnika iz sela u gradove, gde su zarade veće. Time se povećava srednja klasa sa jakom kupovnom moći. Domaća potrošnja se podstiče i brojnim povlasticama u vidu jeftinih stanova i povoljnih kredita.
Promena načina ekonomskog razvoja ogleda se i u izlasku na nova tržišta, poput afričkog, ali i na evropskom ima neiskorišćenih mogućnosti.
Potpredsednik "Inspur grupe" Žang Dong kaže da su informacione tehnologije budućnost i svaka zemlja u toj oblasti ima mogućnost da sarađuje sa Kinom.
"Čini nam se da su mogućnosti za saradnju sa Srbijom velike i želimo da u vašoj zemlji nađemo partnere" ističe Gao Baofeng, menadžer "Inspur grupe".
Prošlogodišnji bruto domaći proizvod Kine iznosio je 8.280 milijardi dolara, čime je učvrstila status druge najveće ekonomije u svetu. Po ekonomskoj moći, ispred nje je jedino Amerika, ali nije isključeno da u sledećih 10 godina dve zemlje zamene mesta.
