Izvor: RTS, 14.Maj.2012, 22:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina na nišanu "hrabrog vetra"
Kineski nosač aviona mogao bi da se nađe na nišanu tajvanskih raketa, pišu mediji u Tajpeju. Tajvanska vlada nije komentarisala navode da razmešta rakete "hrabri vetar" koje su namenjene uništavanju nosača aviona.
Tajvan naoružava brodove svoje flote novim raketama "ubicama nosača aviona", dok Kina izvodi nove probne plovidbe svog prvog nosača aviona, piše lokalna štampa na ostrvu.
Pet od osam fregata klase "Peri" tajvanske mornarice naoružano je supersoničnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << raketama domaće proizvodnje Hsing feng 3 (Hrabri vetar), piše list Čajna tajms.
I neki od manjih patrolnih brodova takođe su naoružani s raketama koje su projektovane da lete brzinom većom od dva maha, ili dvostruko brže od brzine zvuka, i imaju domet od 150 kilometara, pišu tajvanski mediji.
Tajvanski moreuz koji se nalazi između Tajvana i Kine širok je između 130 i 180 kilometara, tako da mogu da primoraju kineske ratne brodove da se drže bliže svojoj obali, čak i ako su rakete Hsing feng 3 raspoređene na obali.
Vojni analitičari takođe navode da je Tajvan, uz Rusiju i Indiju jedina zemlja koja je uspela da uspešno razvije supersonične protiv-brodske rakete i da radi na povećanju dometa „Hrabrog vetra".
Ranije objavljeni podaci govore da raketa leti na malim visinama od 125 do 300 metara, što je čini manje vidljivom na radarskim ekranima.
Ministarstvo odbrane nije želelo da komentariše izveštaje koje objavljuju mediji na ostrvu.
List Čajna tajms piše da mornarica planira da razmesti 120 raketa koje je proizvođač nazvao "ubicama nosača aviona", u projektu čija cena iznosi 400 miliona dolara, preneo je AFP.
Rakete su prvi put prikazane avgusta prošle godine, skoro istovremeno kada je kineska mornarica počela sa probnom plovidbom svog prvog nosača aviona.
Kina je prema pisanju lista izvela sedam plovidbi nosača od sredine 2011. godine.
Mornarica NR Kine kupila je nedovršeni nosač avion iz arsenala ukrajinske vojske, koji je počeo da se pravi još osamdesetih godina, ali zbog raspada SSSR-a i nedostatka novca nikada nije završen.
Kinezi su brod kupili od Ukrajine još 1998. godine, za gradnju „zabavnog parka", kasnije su naveli da im treba da za naučno-istraživačke projekte. Poslednjih nekoliko godina se u javnosti pojavljuju fotografije, a sve manje skriveno plovi nosač aviona pod kineskom zastavom, ali bez aviona na palubi.
Tajvansko ministarstvo odbrane je diglo uzbunu zbog skorijeg kineskog pomorskog jačanja, iako stručnjaci kažu da je Narodna oslobodilačka armija NR Kine još uvek godinama daleko od korišćenja potpuno operativnog nosača aviona i prateće eskadre.
Napetosti izmedju Tajpeja i Pekinga su popustile od 2008. kada je predsednik Ma Jing Đeu, iz Kini prijateljske Kuomintang partije, došao na vlast s političkom platformom povećanja trgovačkih i turističkih veza s Kinom.
Kina smatra Tajvan svojom odbeglom provincijom i zalaže se za ponovno miroljubivo ujedinjenje, ali ne odbacuje ni upotrebu vojne sile ukoliko Tajpej proglasi nezavisnost.
