Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Maj.2021, 12:05
Kič u današnjem potrošačkom drušvu cveta (AUDIO)
O tome koliko je kič postao deo naše svakodnevnice ili koliko je kič danas dominanatan, istraživala je za slušaoce Radio Novog Sada Marija Maleš.
Kič, koji stoji nasuprot umetnosti, ima istoriju dugu 150 godina. Alociran je u drugoj polovini 19. veka, u periodu industrijske revolucije, kada je postalo moguće masovno proizvoditi robu koja udovoljava ukusu širokog sloja konzumenata.
Kič dolazi od nemačkog glagola kitschen, koji znači sklepati, pojavljuje se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u doba bidermajera kada je na ceni bio stari nameštaj, kojeg je bilo u ograničenim količinama, pa se ukusu novih, bogatih klijenata, udovoljavalo tako što se pravio nameštaj koji je bio nov, ali je izgledao stariji. O tome šta je kič danas, govori filozof profesor na Filozofskom ffakultetu u Novom Sadu Dragan Prole.
"Razvoj kiča je vezan uz razvoj masovne potrošnje" rekao je Prole i dodao da "kada nemam više inspiracije za nešto novo, uzeću staro i prenaglasiti neke njegove osobine".
Kič je sladunjav, osvaja i stvara određenu vrstu zavisnosti. Prisutan je na celoj planeti. U njemu nema originalnosti. Mozart kugle su tipičan primer kiča, jer se skupo prodaju zato što potiču iz Salzburga, odakle je i čuveni kompozitor. Ili, Ajfelov toranj u Budvi… Kada je reč o muzici, tu nas preplavljuje šund koji nije ništa drugo nego kič.
Vreme pokazuje, govori Prole sve veće prisustvo šunda u muzici.
Kada govorimo o kiču, ne možemo zaobići termin totalitarni kič, o kome govori književni kritičar Vladimir Gvozden, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Kič se, kaže naš sagovornik, može nazvati i umetnost utehe, a po kojim odlikama ga možemo prepoznati?
"Kič je umetnost koja igra na emocije ali one plitke a da ga oni koji ga stvaraju nisu svesni daje ono što stvaraju već 5 miliona puta viđeno.
Granica između kiča i umetnosti danas je postala još poroznija, kako kaže, zbog komercijalizacije umetnosti.
Ogroman novac se sliva tamo gde ima mnogo kiča jer mi živimo u potrošačkom društvu gde se i te kako povlađuje ali i manipuliše emocijama. Gvozden dodaje da naše vreme skoro potpuno briše granice između kiča i umetnosti i sve je koncentrisano na prodaju.
Upravo zbog toga, mnogi teoretičari umetnosti smatraju da je doba umetnosti prošlo u smislu uticaja na promenu svesti i vrednosnih stavova.
Jasno je da tome doprinose i mediji koji plasiraju jeftine sadržaje, poput rijalitija.
Shodno svemu tome, treba biti svestan da kič i šund postoje samo dok su materijalno isplativi jer ih niko ne stvara iz drugih motiva kao što je to slučaj sa pravom umetnošću. Iz istih razloga ponuda prave umetnosti danas je vrlo skromna. Neki kažu da je ni nema više.
U svakom slučaju, za njeno preživljavanje ili reanimaciju bore se retki entuzijasti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
