Izvor: RTS, 25.Jul.2013, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Keserović: Proterivanje nije bilo politika vlasti
Na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu, vojni veštak odbrane Dragomir Keserović potvrdio da je 1992. godine bilo zločina nad Muslimanima u Bosanskoj krajini, ali je naglasio da to nije bila politika ni vlasti ni vojske.
Vojni veštak odbrane Dragomir Keserović potvrdio je na suđenju Radovanu Karadžiću u Tribunalu u Hagu a je 1992. godine bilo proterivanja i zločina nad Muslimanima u Bosanskoj krajini, ali je tvrdio to nije bila politika ni vlasti, ni vojske Republike Srpske.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Keserović je to izjavio dok su mu, tokom unakrsnog ispitivanja, tužioci predočavali dokumente srpskih opštinskih vlasti o prisilnom premeštanju nesrpskog stanovništva iz opština Sanski Most i Ključ.
Karadžića (68), tadašnjeg predsednika RS i vrhovnog komandanta njene vojske, optužnica tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština dobio razmere genocida.
U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džulijan Nikols predočio je svedoku niz dokumenata zvaničnika srpskog kriznog štaba u Sanskom Mostu o "proterivanju, sa porodicama, svakog ko pruža otpor srpskim vlastima","proterivanju sa ovih teritorija zauvek" i "uzimanju civila za razmenu".
Keserović je odgovorio da su se ti zapisi odnosili na "proterivanje ekstremista" i "nelojalnih" Muslimana koji "poseduju oružje", ali je, kao nesporno, prihvatio da je bilo takvih postupaka.
"Činjenica je da politika vlasti i vojske nije bila proterivanje civilnog stanovništva,nego naprotiv, njegova zaštita", rekao je svedok.
Na sugestiju tužioca da su srpske vlasti "držale veliki broj civila u zarobljeništvu" radi kasnije razmene, Keserović je potvrdio da je bio "zatvoren jedan broj lica za koje se kasnije utvrdilo da se nisu suprostavljala", uz tvrdnju da je "politika bila da se civili puštaju".
Muslimanski civili, prema svedoku, razmenjivani su za srpske koji su želeli da napuste teritorije pod muslimanskom kontrolom.
Keserović je rekao i da je "bilo incidenata sa smrtnim posledicama" koje su izazvali "neodgovorni pojedinci", ali da to "nije bila namera i plan vlasti".
Civili u zarobljeničkim centrima
Pozivajući se na dokumente o "2.000 zarobljenih civila", zastupnik optužbe je tvrdio da je Prvi krajiški korpus VRS muslimanske političare i "nedobrodošle osobe" iz krajiških opština slao u zarobljenički logor na Manjači.
"Tačno je da su se ponekad i civili nalazili u zarobljeničkim centrima", prihvatio je Keserović.
Pošto mu je tužilac Nikols predočio dokument da su 24 zarobljenika iz Sanskog Mosta na Manjaču stigla mrtva, Keserović je rekao da su se oni u kamionima "ugušili zbog nedostatka kiseonika i velike vrućine".
Potvrdio je da su u logoru bili "teški uslovi - nedovoljno hrane i vode" i da su zarobljenici tučeni, "ali to nije bilo pravilo i nije bilo dopušteno".
Na tužiočevu tvrdnju da je VRS, u septembru 1992. godine, Muslimane u Ključu podvrgavala pritisku da odu - između ostalog i paljenjem njihovih kuća - vojni veštak odbrane uzvratio je da to nije tačno.
Prihvatajući da su "nedela nesumnjivo počinjena", Keserović je to protumačio kao "reakciju" na brojne napade muslimanskih i hrvatskih snaga na vojsku i policiju.
Zastupnik optužbe osvrnuo se i na činjenicu da je, sredinom jula 1995. godine, komandant VRS Ratko Mladić naredio pukovniku Keseroviću da u okolini Srebrenice komanduje potragom za muslimanskim snagama, zaostalim u šumama posle pada enklave.
Keserović je ostao pri iskazu sa suđenja Mladiću, prošlog meseca, da je, zbog njegovog protivljenja, to naređenje usmeno promenjeno i da je u okolini Srebrenice, oko 17. jula 1995. godine, bio sa isključivim zadatkom da vidi kako se operacija odvija i o tome izvesti Glavni štab.
Sugerišući da je, tokom te operacije, VRS u selu Cerska streljala oko 150 muslimanskih zarobljenika, 17. jula 1995. godine, tužilac Nikols je pitao Keserovića da li bi komandant operacije bio odgovoran za taj zločin.
"Da, komandant bi bio odgovoran, kao i počinioci", odgovorio je svedok.
I Karadžić i general Mladić optuženi su za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana, a prema optužnici streljanje u Cerskoj počinjeno je "između 13. i 17. jula".
Tužilac Nikols naznačio je da postoje dokazi da se zločin dogodio 17. jula.
Suđenje Karadžiću - optuženom i za terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN - nastavlja se u ponedeljak, 29. jula.
