Izvor: Blic, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Keš krediti
Da bi bilo manje novca, potrebno je, smatra centralna banka, ograničiti rast keš kredita, to jest kredita u gotovini. Kakvi drugi krediti postoje? Nikakvi, jer kredit je pozajmica novca, dakle, pozajmica gotovine. Razlika je, čini se, u tome što dužnik može da troši novac za koju god hoće namenu, za razliku od, recimo, kredita za stan gde se pozajmljeni novac troši na kupovinu stana. I ova je razlika uglavnom iluzorna jer se i svaki drugi pozajmljeni novac troši za neku određenu namenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedino što centralna banka misli da zna više ako zna za koju se namenu uzimaju krediti.
Zašto keš krediti brinu centralnu banku, a ne brinu poslovne banke? Zato što je poslovnim bankama jedino važno da se pozajmljeno vrati na vreme sa odgovarajućom kamatom. Dugoročniji kredit, veća kamata, pa veća i zarada. Keš krediti se obično odobravaju onima koji imaju redovne prihode, recimo platu, tako da je rizik relativno mali. Kredit za kupovinu nekretnina, namenski dakle, može da bude rizičniji jer ako dužnik ne može da vrati novac, banka dolazi u posed nekretnine, a tržište nekretnina može da bude rizično i da banke dovede u nepriliku, kao što vidimo sada u Americi. Narodna banka, čini se, više voli rizičnije namenske od manje rizičnih nenamenskih kredita. To nije jedini paradoks. Budući da je smanjila rok otplate keš kredita, to znači da više voli kratkoročne od dugoročnih kredita. U tome je ona izuzetak. Druge banke čine sve da povećaju udeo dugoročnih kredita. Srpska centralna banka donosi ovakve odluke zato što se rukovodi svakojakim drugim ciljevima, a ne samo inflacijom. Pa pošto ne može da ograniči fiskalne vlasti i ne može da uskrati kredite neefikasnom javnom sektoru, ona ograničava domaćinstva, i to na najgori način.
