Izvor: B92, 08.Maj.2023, 11:46

Kenija, religija i kult izgladnjivanja: "Moja žena i deca su sledili pastora Mekenzija“

Kenijci pokušavaju da shvate zašto se više od 100 ljudi izgladnelo na smrt u izolovanom kampu.

Kenijski propovednik Pol Ntenge Mekenzi trebalo bi da se pojavi na sudu posle otkrića velikog broja mrtvih u zabitoj šumi.

On je optužen da je podstrekivao sledbenike da se izgladnjuju do smrti.

Sada se stotine rođaka pita šta se desilo sa njihovim najmilijima.

Kad je lider Međunarodne crkve dobrih vesti pastor Mekenzi rekao da će se svet okončati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u junu 2023, žena Stivena Mvitija mu je poverovala.

On je sada siguran da se ona izgladnela na smrt zajedno sa šestoro njihove dece.

Ovaj 45-godišnjak, koji zarađuje prodajući mandazi, odnosno prženi hleb, pokazuje okolo zgužvanu fotografiju žene i četvoro sopstvene dece raspitujući se da li ih je neko video.

On to radi iznova i iznova u gradu Malindiju, u jugoistočnoj Keniji, otkako je ona nestala tamo u avgustu prošle godine.

Mviti je išao da ih traži i u šumi Šakahola, gde su se članovi crkve pastora Mekenzija izolovali.

Njegova žena Bahati Džoan bila je trudna kad je otišla prošle godine sa njihovom decom: Helen Karimi, devet godina, Semjuel Kirimil, sedam godina, Džejkob Kimati, tri godine, Lilijan Gatumbi, 18 meseci i Anđelina Gatumbi, sedam meseci.

Mviti je kasnije saznao da je njegova žena u međuvremenu rodila sina, koji je takođe umro.

Ona je bila strastvena sledbenica pastora Mekeznija od 2015. i prvo je išla u Šakaholu 2021, a potom nastavila da dolazi i odlazi.

Posle brojnih prijava policiji kao i neuspelih ličnih pokušaja da ih spase, nedavno je saznao od druge dece koja su pobegla odatle i drži ih kenijska policija da su njegova vlastita deca umrla.

"Mogli su da ih identifikuju sa slika. Znali su im imena i gde su Džejkob i Lilijan sahranjeni.

"Rečeno mi je da više ne pokušavam da nađem svoju decu. Sva su mrtva. Zakasnio sam", prepričava on dok potiskuje suze.

Veruje da su ona sahranjena u šumi, ali njihova tela još nisu identifikovana.

Šahakola je reč na svahiliju koja u slobodnom prevodu znači "mesto nam kom nestaju sve brige".

Ušuškana je na prostranom ranču Čakama na 20.000 hektara zemlje u obalskom okrugu Kilifi.

Pastor Mekenzi je navodno posedovao 800 jutara pošumljenog zemljišta.

Ulaz u šumu, duž neravnog zemljanog puta koji se proteže od glavnog druma, nalazi se na dva sata vožnje od Malindija, najbližeg većeg mesta.

Trnoviti žbunovi i čestari brojni su u ovom kraju i otežavaju putovanje do Šakahole.

Vrućina je velika tokom gotovo čitave godine, a ovim krajem povremeno lutaju i slonovi.

Dublje u šumi, oblast je odsečenija od sveta.

Nema mreža mobilne telefonije ili internet veza.

Ali tu je uspostavljena nova Sveta zemlja.

Oblast je izdeljena u sela, od kojih je svako dobilo ime po biblijskim mestima.

Neki od sledbenika pastora Mekenzija živeli su asketski život u Judeji.

Drugi su se smestili u Vitlejemu.

Postojao je i Nazaret.

"Saznao sam da su moja žena i deca živeli i umrli u Jerusalimu", kaže Mviti.

Ali on nije išao tamo otkako su vlasti počele da iskopavaju tela iz obeleženih grobnica.

U šumi su detektivi isprva obeležili 65 mesta na kojima su sahranjeni ljudi.

Svako od njih imalo je nekoliko plitkih grobova sa telima zgurenim jedni kraj drugih.

Oni koji su iskopali tela kažu da ih proganja prizor ljudi zakopanih bez ikakvog dostojanstva.

Do sada je potvrđena smrt 110 ljudi, ali se strahuje da bi ta brojka mogla samo da raste kako se bude istraživalo dublje u šumi.

Obdukcije još nisu izvršene, ali policija i državni tužioci tvrde da su, pored umiranja od izgladnjivanja, neki članovi mogli biti zadavljeni, ugušeni ili premlaćeni na smrt tupim predmetima.

Bivši članovi Međunarodne crkve dobrih vesti rekli su da su bili prisiljeni da gladuju u sklopu povinovanja njenim učenjima.

Tajtus Katana, koji je uspeo da pobegne, kaže da su oni koji su pokušali da napuste kult bili obeležavani kao izdajnici i podvrgavani nasilnim napadima.

On je sugerisao i da je postojao redosled po kom je ljudi trebalo da umru pred smak sveta.

"Deca je trebalo da umru prva. Posle dece, dolazili bi na red nevenčani. Nakon toga, na redu su bile majke i stariji."

Crkveni lideri je trebalo da umru poslednji.

Objašnjavajući šta ga je privuklo ovoj crkvi, Katana je rekao da je mislio da je pastor Mekenzi "harizmatičan i da dobro propoveda božju reč".

Dodatna privlačnost bila je da je "Mekenzi prodavao zemlju sledbenicima. To je mene privuklo. Kupio sam 15 jutara. Ali kad sam shvatio da je njegova propoved čudna, odlučio sam da odem."

Mviti kaže da je čuo priče o tome kako je njegov novorođeni sin bio podojen samo jednom.

Potom je bio ugušen na smrt.

"Čuo sam da kad je moj sin ubijen, umesto da pripadnici kulta tuguju, oni su aplaudirali i veselili se što se uzdigao i sreo Isusa", kaže on.

BBC analiza snimljenih propovedi pastora Mekenzija ne pokazuje da je on direktno nalagao ljudima da poste, ali postoje mnoge reference upućene sledbenicima da žrtvuju sve što im je drago, između ostalog i vlastite živote.

Krajem protekle nedelje, kenijski Crveni krst prijavio je nestanak 410 ljudi, među kojima je 227 dece, za koje se veruje da imaju nekakve veze sa crkvom pastora Mekenzija.

Njihova rodbina sada boravi po bolnici i policijskoj stanici Malindija, čekajući na vest o najmilijima.

Među njima je i Patrik Ngumbau.

Njegova majka je nestala pre dve godine, a on je pošao u Šakaholu da je traži.

Iako ju je na kraju našao, nije mogao da je ubedi da ode.

"Pitao sam je da li će prihvatiti da dođe kući. Rekla mi je da je tamo u samo jednoj misiji, da pronađe Isusa", kaže Ngumbau dok čeka sa stotinama drugih za informacije o najmilijima.

"Otišao sam iz Šakahole 2021. godine veoma tužan jer sam se osećao kao da sam već izgubio majku."

Došao iz okruga Makueni, 270 kilometara odatle, da bi saznao više informacija.

Rodbina nestalih okupila se u Malindiju iz čitave zemlje pa i izvan njenih granica, iz susedne Tanzanije i Ugande, kao i Nigerije sa druge strane kontinenta.

Kristina Njančama je došla u Malindi iz Njamire, skoro 800 kilometara odatle, da bi potražila sestru, zeta i šest drugih rođaka.

Deca njene sestre, njen sestrić i sestričina, već su pronađeni mrtvi, ali Njančama misli da bi ostali mogli da budu živi.

"Gde god da je moja sestra, mora što pre da joj se ukaže pomoć, pre nego što umre. Imam informaciju da posti već 22 dana", kaže ona, pozivajući se na poslednju tekstualnu poruku koju je dobila.

Učenja pastora Mekenzija na internetu i na televiziji čini se da su pogodovala nekim ljudima.

Između ostalog, on je propovedao protiv formalnog obrazovanja i moderne medicine.

On je izjavio da je ugasio Međunarodnu crkvu dobrih vesti pre četiri godine posle skoro dve decenije delovanja, ali njegove propovedi, od kojih su neke još dostupne na internetu, snimljene su posle tog datuma.

Neke od njegovih najvatrenijih pristalica cepale su sopstvene diplome, davale otkaze na poslu i odbijale da vakcinišu decu.

Doktorka Suzana Gitau, psihološka savetnica, veruje da je većina ljudi koji su pratili pastora Mekenzija, među kojima su i univerzitetski diplomci i elitni policajac, tražila utehu, nadu, snagu i pomoć.

Pastor Mekenzi je uhapšen u martu kad je dvoje dece pronađeno mrtvo u Šakaholi.

On i njihovi roditelji optuženi su da su izgladneli i ugušili decu pre nego što su ih sahranili u šumi.

Međutim, on je pušten zbog nedostatka dokaza.

Sada je ponovo u pritvoru, ali nije komentarisao optužbe za ubistvo, radikalizaciju i ugrožavanje javne bezbednosti koje su podignute protiv njega.

Predsednik Vilijam Ruto obećao je da će formirati istražnu komisiju koja će ispitati šta se tačno desilo, ali se i same vlasti suočavaju sa nekim veoma teškim pitanjima.

Među njima je svakako ono zašto im je trebalo toliko da shvate da se nešto dešava.

"Nema opravdanja za vlasti što ovo nisu primetile", kaže Husein Kalid, izvršni direktor Haki Afrike, grupe koja je uzbunila javnost povodom smrti.

"Čvrsto smo rešeni i želimo da se osiguramo da svaka žrtva dobije pravdu."

Mviti krivi vladu, policiju i lokalne vlasti u Malindiju za izostanak reakcije.

"Imam već 45 godina. Istog trenutka kad sam čuo da su umrli, osećao sam se kao da sam i ja umro."

On je sada dao vlastima uzorak sopstvene DNK u nadi da će njegova deca moći biti identifikovana.

Tek će tada moći da ih oplakuje.

Pogledajte i ovaj video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...