Izvor: Vesti-online.com, 23.Nov.2013, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kenedi morao da umre
Pre tačno 50 godina, tog 22. novembra 1963. godine, u Dalasu, dok je u predsedničkoj limuzini prolazio ulicom Brestova, ubijen je američki predsednik Džon F. Kenedi. Prema zvaničnoj verziji, atentat je izvršio Li Harvi Osvald koji je navodno ispalio tri hica od kojih su dva pogodila Kenedija, u vrat i glavu. Treći metak, odnosno prvi hitac, pogodio je guvernera Teksasa Džona Konolija koji je takođe bio u predsedničkoj limuzini. Bio je to događaj koji je uznemirio i izmenio ceo svet. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Mnogi i dalje sumnjaju u zvaničnu verziju.
Slobodan Janković
Ovakav uvod dale su 22. novembra svetske agencije, podsećajući na pucnje koji još odzvanjaju kao podsetnik da i predsednika svetske velesile mogu da streljaju u po bela dana, pred očima cele nacije, a da pravi rasplet ostane i pola veka kasnije zamagljen, negde zaturen.
Drugim rečima, ubijen je Kenedi, ali ubijena je i istina o toj likvidaciji političara koji je na prepad uspeo da šarmira Amerikance, inače prilično nezainteresovane za politiku.
"Mit Kenedi", zauvek mladog, lepog i modernog predsednika, ostaje nepromenjen u srcima Amerikanaca.
Za većinu njegovih sunarodnika, prema anketama, Džon Kenedi je bio najpopularniji lider u drugoj polovini prošlog veka. Objektivni analitičari kažu da je ostavio političko nasleđe nade i ideala koje je i danas živo, ali ukazuju da iza zavodljive moći ličnosti, njegova dostignuća kao predsednika ostaju ograničena.
Šta je sve ugrađeno u pomenuti mit o ovom čoveku? Kenedi nije imao kad da ostari, pa ostaje upamćen kao mladoliki simbol harizmatičnog vođe. Atletskog izgleda i zavodljivog osmeha, za mnoge je bio i ostao heroj iz Drugog svetskog rata, otac i ženskaroš, ali i lider koji je za dlaku izbegao nuklearni rat tokom Kubanske krize. Gotovo svi potonji stanari Bele kuće su bar u jednom trenutku pominjali njegovo nasleđe. To posebno važi za Klintona i Obamu, dvojicu demokratskih predsednika kojima godi svako poređenje sa slavnim pokojnikom.
Klinton je rado koketirao sa ulogom prvog pravog naslednika slavnog DžFK, pa je sliku na kojoj se on kao 17-godišnjak u Vašingtonu 1963. godine rukuje sa Kenedijem, tri decenije kasnije poturao svima pod nos tokom predsedničke kampanje. U toku dva mandata je često citirao izjave svog idola.
Za Obamu opet neki kažu da je "Kenedijev blizanac" jer govori o preokretu i obnovi, a svi su registrovali da su obojica po nečemu bili prvi u istoriji SAD: Klinton kao prvi katolik u Beloj kući, a Obama kao prvi crnac.
Ali, vratimo se temi iz naslova ovog osvrta: Zašto je Kenedi morao da umre?
U visokim krugovima administracije i vojske nisu ga voleli kao običan svet. Tim krugovima je bio draži Lindon Džonson koji ga je nasledio još dok je telo ubijenog predsednka ležalo na stolu za obdukciju. Ratoborni naslednik je ubrzo dokazao zašto su hteli baš njega da dovedu u Belu kuću.
Veliki protivnik Kenedija bio je moćni komandant ratnog vazduhoplovstva, ratni veteran Kertis Li Mej, čovek koji je "voleo bombe". Sravnio je sa zemljom Hamburg, Minster, a nemačke civile je desetkovao "povratnim napadom" - američka eskadrila se lažno vraća u bazu, sirene označe kraj opasnosti, a onda se odnekuda ponovo pojave bombarderi i naprave klanicu na zemlji. Bilo je planirano da baš njegovi momci bace prvu atomsku bombu na nemački grad Ludvigshafen, ali su to kasnije uradili sa Hirošimom i Nagasakijem, da bi pokazali mišiće Staljinu, a ne Japancima koji su već bili na kolenima.
Navodno je baš ovaj general posle atentata u Dalasu isforsirao nalaze vojnih lekara, odbacujući prvobitne rezultate obdukcije u civilnoj bolnici, jer su oni vojnički bili u skladu sa zvaničnom verzijom atentata.
Nastavak na Vesti-online.com...
