Izvor: Blic, 30.Jun.2012, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kejdž među nama
Mislim da uopšte ne preterujem što smatram da nema većeg i značajnijeg umetnika koga sam u životu sreo od Džona Kejdža. A zahvaljujući Bitefu, sreo sam na stotine pozorišnih stvaralaca.
Sresti u životu posvećenom teatru, a time i muzici, Džona Kejdža, to je kao da si naučnik, a sretneš Ajnštajna ili Teslu. Bilo je to 1972. godine, kada je Kejdž s koreografom Mersom Kaningamom bio na Bitefu i kada je izvodio svoju muziku na žaluzinama Muzeja moderne umetnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << I kako se u avangardnoj umetnosti katkada sreće prevratničko i epohalno s banalnim, njegovo epohalno sviranje na nečemu što nije za svirku završilo se dugom prepiskom s Muzejom moderne umetnosti o tome ko će platiti „dekonstruisane“ žaluzine koje je „uništio“ jedan genije.
Ovih dana smatrao sam posebnom čašću da učestvujem u programu „Imaginarni pejzaži Džona Kejdža“, koji su koncipirale pijanistkinja Nada Kolundžija i muzikološkinja Ivana Miladinović Prica. Ja sam čitao odlomak iz Kejdžove predavačke poezije, što nije mnogo važno, ali mi je to bila prilika da vidim i kejdžovski vizionarsko shvaćenu muzičku i izvođačku umetnost koju su, uza svu vanserijsku neobičnost, izvodili pomenuti umetnici. Te večeri sam bio ponosit na Beograd, koji ima znanja, dara i upornosti da Kejdža predstavi našoj javnosti na tako visokom nivou, i to na godišnjicu njegovog rođenja.
Povezane vesti: Izlazak zabranjen Jovan Gvero gorštak iz Kikinde Kolaž o Unku Peh pa uspeh Ansambl „Izleta u Rusiju“
