Izvor: Politika, 01.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kažu ustav, misle izbori
Nekoliko istraživanja pred referendum pokazivalo je da od četiri do 4,4 miliona glasača u Srbiji ima pozitivan odnos prema usvajanju novog ustava. Toliko građana je iskazivalo želju da izađe na birališta i glasa. Izašlo ih je, međutim, tri i po miliona. Nameće se pitanje otkud ova razlika?
Mislim da je problem u parcijalnim kampanjama stranaka u korist referenduma. Takve kampanje su destimulisale jedan broj glasača. Jer, možemo pretpostaviti kako je kampanju u prilog ustavu doživljavao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosečni glasač Demokratske stranke, ako su ga na biralište sa plakata pozivali Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić. Ili, kakva se motivacija za glasanje stvarala kod nekadašnjih čvrstih pristalica socijalista, danas podeljenih između SPS-a i SRS-a, kada su predsednik Republike i premijer poručivali biračima da novi ustav označava diskontinuitet sa Miloševićevim nasledstvom.
Procenjuje se da bi bez postignutog stranačkog konsenzusa izlazak na birališta povodom ustava bio još manji, što je verovatno tačno, jer parlamentarne stranke imaju ne tako mali broj svojih čvrstih pristalica koji odgovaraju na pozive da izađu i glasaju. Verujem, međutim, da bi odziv bio veći da je država u ime stranaka vodila jedinstvenu kampanju, a ne da je prepusti partijama.
Kad je reč o regionalnim razlikama one su vidljive jedino u Vojvodini, gde je izlaznost bila niža za nekoliko procenata, i to zahvaljujući uticaju Lige socijaldemokrata Nenada Čanka i Liberalno-demokratskoj partiji Čede Jovanovića. I stranke etničkih zajednica nisu naročito insistirale na promociji novog ustava. Ali ne može se reći da je ukupna relativno slaba izlaznost rezultat kampanje stranaka za bojkot referenduma. Da nije tako, verovatno bi se na subotnjem mitingu protiv ustava na Trgu Republike u Beogradu pojavilo više od pedeset ljudi.
Relativno slab izlazak birača je i upozorenje političkim elitama u Srbiji da se ne mogu ponašati onako kako su se u ovoj kampanji ponašale. Mislim na to da je ustav predložen bez rasprave, pa i na pojedina neosmišljena rešenja koja su u tekstu data. Sve su to birači zanemarili, izašli je na birališta i glasali "za".
U strankama koje su pozivale na glasanje sad procenjuju koliko su popravile svoj rejting posle usvajanja predloženog teksta. Verovatno je DSS u tom pogledu najviše politički profitirao, ali treba sačekati izbore, kada će se konsenzus istopiti. Konsenzus je narušavan i tokom poslednjih sedam dana kampanje za ustav, kada je bilo očigledno da su, imajući u vidu skorašnje izbore, stranke u prvi plan počele da stavljaju svoje interese. Novac iz budžeta je dobijen za kampanju u prilog novom ustavu, a ona je poslužila i za promocije stranaka. Ali tek posle referenduma će "pući tikva", što je i normalno, jer počinju pripreme za izbore.
Kad je reč o vanparlamentarnoj opoziciji, i ona posle ovog referenduma gaji nade da će na sledećim izborima biti uspešnija. Jer pokazalo se da je izlaznost birača na poziv parlamentarnih stranaka relativno mala. Od pet i po miliona glasača koji realno u ovom trenutku mogu da izađu na birališta pojavilo se samo tri i po miliona. Dakle, čak dva miliona njih se distanciralo. Vanparlamentarna opozicija može da računa na deo tih glasača, ali to u ovom trenutku svakako nisu simpatizeri malih stranaka. Jer, kad smo pitali građane zbog čega su se izjasnili da neće da glasaju za ustav – samo 1-1,2 odsto njih je, poput nekih stranaka, odgovorilo da je reč o bojkotu. Ostali su izjavili da ih "politika ne zanima", da "ne vole stranke", "ne vole političare". Na osnovu toga se može zaključiti da oni nisu pristalice malih stranaka koje su se zalagale za bojkot.
Naprotiv, utisak je da se širi krug apolitičnih građana, onih koje politička događanja uopšte ne interesuje. Oni su se potpuno povukli. Njih je i sada ne tako mali broj, a reč je o nekadašnjim tvrdim pristalicama socijalista i radikala, ali delom i pristalica nekadašnjeg DOS-a, koji polako prelaze u redove razočaranih. Neki primećuju da bi nezainteresovanih i razočaranih bilo još više da ustavni referendum nije kojim slučajem uspeo. To je tačno, mada verujem da su ovog puta najviše "zakazale" najtvrđe pristalice partija kojima nije odgovarala saglasnost stranaka poput radikala i G17 plus. Srbija je toliko politički podeljena da se procenjuje da 10-15 odsto biračkog tela nije htelo da se saglasi s postignutim stranačkim ustavnim kompromisom.
Programski direktor Cesida
Đorđe Vuković
[objavljeno: 01.11.2006.]
