Izvor: Politika, 06.Nov.2014, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaznene milijarde
Država Srbija trebalo bi da podeli otkaze svim advokatima i javnim pravobraniocima, koji zastupaju njene interese pred sudovima, jer će nas rezultat njihovog rada skupo koštati ove godine. Samo na ime izgubljenih sudskih sporova, kazni i odštetnih zahteva, iz budžeta će biti potrošeno 10 milijardi dinara. Taman onoliko koliko se uštedelo solidarnim porezom od 10 odsto na plate lekara, profesora i državnih činovnika..
O kolikim parama je reč, govori podatak da je taj novac veći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od iznosa subvencija koje država izdvaja za kulturu. Veći je i od dotacija za turizam i puteve zajedno. To je prva rata duga za gas ruskom „Gaspromu” oko koga su se ovih dana usijali telefoni na relaciji Beograd–Moskva.
Fond za mlade talente, recimo, raspolaže sa čak 14 puta manjim iznosom. Šta bi sa 10 milijardi dinara, umesto sa 700 miliona, mogla da uradi talentovana mladost ove zemlje, od kojih je svaki drugi bez posla? Sredstva koja se troše na učenički standard četiri puta su manja, a rashodi za studentski standard više nego duplo manji. Izbeglice će, takođe, dobiti tek desetinu sredstava od ukupnog iznosa koji ćemo platiti na ime kazni i odštetnih zahteva. Sportske stipendije, takođe, predstavljaju deset puta manji trošak za državnu kasu.
Na činjenicu da su rashodi za kazne i odštetne zahteve rebalansom duplirani nedavno su upozorili članovi Fiskalnog saveta. To, po njihovoj oceni, može da znači da javni pravobranioci ne rade dobro svoj posao, ali i da država ne poštuje svoje obaveze prema investitorima, koji onda traže nadoknadu štete.
Takav je slučaj bio sa koncesijom za izgradnju autoputa Horgoš–Požega sa austrijskim firmama „Por” i „Alpina”. S tim što su javni pravobranioci u ovom slučaju spasli državu, jer je Međunarodna trgovinska komora u Parizu presudila u našu korist, pa nismo morali da isplatimo odštetni zahtev od 71 milion evra. Ipak, na osnovu pravosnažne presude Ministarstvo finansija moraće u ovoj godini da plati 1,6 milijardi dinara na ime bankarske garancije i pripadajućih kamata.
Gde onda država, koja je, čini se prečesto na optuženičkoj klupi, može da nađe dobrog advokata? Odgovor sigurno znaju vojni penzioneri i policajci. Njihovi pravni zastupnici na sudu su dobili državu Srbiju, a epilog tih presuda već se vidi u rebalansu budžeta.
Naša nevolja je, međutim, što ne postoji, što bi savremeni politički analitičari rekli, „dovoljna politička volja” da se istraži ko je za šta kriv i kakve je posledice po budžet države izazvao lošim radom. To niko neće da uradi, jer će se, ako to odista neko i učini, već sutra „kopati po njegovim crevima”, a državni činovnici, osim ako ne naprave neko teško krivično delo, nikada nisu odgovarali za učinjeno, a još ređe za neučinjeno.
Anica Telesković
objavljeno: 07.11.2014.
