Izvor: RTS, 18.Jan.2012, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kazne za večite dužnike

Posle više godina u kojima su dugovi opterećivali poslovanje privrednika, Vlada odlučila da preseče začarani krug dugovanja. Novim zakonom predviđen tri puta kraći rok za izmirenje dugovanja, 60 dana. Za neizmirenje obaveza predviđene kazne.

Posle tri i po godine muka privrednika sa vrzinim kolom dugovanja, iz Vlade su konačno rešili da reše taj problem. Predstavljen je zakon koji će primorati sve - republičke i lokalne vlasti, javna preduzeća i privatne kompanije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << - da dugovanja izmiruju tri puta brže, odnosno u roku od 60 dana.

Očekuje se da Vlada usvoji zakon do kraja meseca i potom, po hitnom postupku, uputi Skupštini.

U začaranom krugu dugovanja, najgore su prošli mali privrednici jer su oni veliki iskoristili svoj položaj i produžavali rokove plaćanja kako njima odgovara, uključujući i javni sektor.

U proseku, u Srbiji su potrebna 183 dana kako bi se naplatilo potraživanje. Najgore je u građevinarstvu (227 dana), prehrambenoj (164 dana) i tekstilnoj industriji (163 dana).

U Hrvatskoj i Sloveniji rok je ograničen na 60 dana, a u Evropskoj uniji na 30.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić kaže da nije tačno da novca nema u sistemu, već je protok usporen.

"Sada će za sve, uključujući i državu, početi da važi rok od 60 dana", izričit je Ćirić.

Na predstavljanju zakona, privrednici su ukazali na to da ne bi trebalo odlagati primenu, jer se već kasni s usvajnjem pravnih akata koji bi regulisali rokove za izmirenje obaveza.

"Rok od 60 dana je dugačak i zakon bi trebalo da se primeni odmah po usvajanju", kaže predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Sličan je i stav predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković koji smatra da bi zakon koji predviđa naplatu potraživanja u roku do 60 dana trebalo da počne da se primenjuje odmah nakon usvajanja.

Realniji poslovni planovi

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Dušan Nikezić istakao je da će zakon dovesti do većeg stepena odgovornosti prilikom donošenja budžeta i poslovnih planova u javnom sektoru.

Prema njegovim rečima, posle usvajanja zakona budžeti će morati da se planiraju realno i u skladu sa tim pretpostavkama i izvršavaju, dok će privreda moći efikasnije da planira svoje poslovanje, a sektor malih i srednjih preduzeća će lakše moći da investira i planira poslovanje jer će znati kada će im obaveze biti izmirene.

Pojedini privrednici, međutim, smatraju da je bilo bolje primorati privredne subjekte da poštuju postojeće rokove plaćanja i zakone, nego ih fiksirati zakonom.

"Mi plaćamo obaveze u roku, u zavisnosti od dobavljača do dobavljača. Nismo rekli da smo eksplicitno protiv samo mislimo da tržište samo najbolje reguliše sve i da je potrebno razmatariti uvođenje u red sadašnjih uslova i ugovaranja", kaže Miloš Ristić, potpredsednik "Deleza".

Na predstavljanju zakona ukazano je i na to da skraćenje rokova plaćanja ne znači i kraj problema.

"Kako preduzeća da dođu do kapitala, njega će biti sve manje i ako preduzeće nema gde da se zaduži, onda neće moći ni da plati svoju obavezu", upozorava predsednik Udruženja korporativnih direktora Toplica Spasojević.

Za neizmirenje obaveza slede sankcije. Ko bude kasnio, plaćaće zateznu kamatu, a predviđene su i druge kazne.

"Za svaki ugovor gde se ne ispoštuje rok plaćaće se pet do 20 odsto iznosa neizmirene novčane obaveze, a tu je i kazna za odgovorno lice koja ne može da bude manja od 100 hiljada dinara", kaže Nebojša Ćirić.

I posle predstavljanja zakona dva pitanja ostaju otvorena - u kom roku će početi da se primenjuje i da li će se odnositi i na mala preduzeća koja su tim predlogom izuzeta.

Nastavak na RTS...