Izvor: RTS, 24.Jan.2013, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazne za aerodrom zbog probijanja budžeta
Aerodrom "Nikola Tesla" i bivši generalni direktor tog preduzeća Bojan Krišto osuđeni su na novčane kazne od 1,5 milion dinara i 150.000 dinara zbog privrednog prestupa i probijanja budžeta preduzeća.
Privredni sud u Beogradu osudio je bivšeg generalnog direktora javnog preduzeća Aerodrom "Nikola Tesla" Bojana Krišta na novčanu kaznu od 150.000 dinara. Krišto je osuđen zbog privrednog prestupa iz Uredbe o načinu i kontroli obračuna i isplati zarada u javnim preduzećima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Sud je osudio i Aerodrom "Nikola Tesla" kao pravno lice i kaznio ga novčanom kaznom od 1,5 milona dinara zbog istog prestupa.
Na suđenju u decembru Krišto je izjavio da mu nije jasno zašto je optužen za privredni prestup i probijanje budžeta preduzeća za 2008. godinu, tvrdeći da je primao 20 odsto manju platu od prethodnih direktora.
"Te godine plate su smanjene svim direktorima i zaposlenima i tom merom mi smo čak uštedeli milion i po evra", rekao je tada Krišto i dodao da su te godine plate kontrolisane 33 puta, a da je navodni privredni prestup otkriven tek kad se digla medijska buka da su velike plate u javnim preduzećima.
Krišto je naglasio da je čak 70 odsto njegove stimulacije u zaradi išlo u humanitarne svrhe i da mu nije jasno "koja je poenta ovog suđenja".
Prema pisanju medija, Krišto je kao direktor aerodroma 2008. godine primao oko 800.000 dinara platu, dok je na današnjem suđenju rekao da sada radi u preduzeću "Banat grupa" za 100.000 dinara.
Za taj privredni prestup zaprećene su isključivo novčane kazne od 5.000 do 200.000 dinara. Za pravno lice propisana je kazna od 30.000 do 3.000.000 dinara, koja se plaća iz sredstava preduzeća.
Prijava protiv Krišta i aerodroma "Nikola Tesla" tužilaštvu je podneta u februaru 2009. godine. Nalazi su prethodno pokazali da je Program poslovanja JP Aerodrom "Nikola Tesla" za 2008. godinu "probijen" za oko 6.000.000 dinara.
Krišto se tereti da je po stupanju na funkciju generalnog direktora izdejstvovao promene unutrašnjeg Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, među kojima je i sporna odredba koja daje mogućnost uvećanja zarade menadžmenta preduzeća kroz periodične stimulacije, godišnje stimulacije i stimulacije za uvećanje vrednosti preduzeća.
Izmenama i dopunama pravilnika je utvrđeno da odluke o isplati sve tri vrste stimulacija, za radnika preduzeća, donosi neposredni rukovodilac - direktor delatnosti, a za menadžment preduzeća koji čini 10 direktora i za zaposlene u kabinetu generalnog direktora, donosi generalni direktor.
Okrivljeni i Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu koje je sudu podnelo optužni predlog protiv njih imaju pravo da ulože žalbu na tu presudu Višem privrednom sudu.
