Izvor: RTS, 02.Okt.2010, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaznama protiv grčkog scenrija
Ako novi paket mera za prevenciju Grčkog scenarija bude usvojen, zemlje koje ne poštuju pravila Evrozone ubuduće će morati da plaćaju novčane kazne. Od 15 zemalja evrozone samo Finska i Luksemburg, ne krše nijedno od zajedničkih finansijskih pravila.
Evropska komisija predstavila je predlog sankcija za zemlje članice koje ne poštuju budžetsku disciplinu i čiji ogromni državni dugovi mogu da ugroze evro. Predlozi uključuju automatske novčane kazne za zemlje čije finansije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i privreda nisu u skladu sa evropskim pravilima.
Nove mere, koje treba da spreče ponavljanje grčkog scenarija, stupiće na snagu 2011. godine, ako ih, u međuvremenu, odobre zemlje članice i Evropski parlament.
"Pritisak kojem smo izloženi od početka krize potvrđuje izreku da nema besplatnog ručka. Nema ni besplatnog deficita. Dug mora biti plaćen, a novac koji ide na otplatu duga ne može ići u zdravstvo, školstvo ili penzije", kaže predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Kada bi se nova pravila primenila danas, Irska bi morala da plati oko 300 miliona, a Španija čak milijardu i dvesta miliona evra, s obzirom da kazna iznosi 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Ovogodišnji deficit državnog budžeta Irske dostićiće 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali je Dablin saopštio da će ispuniti obaveze za svođenje deficita u okviru zahteva zone evra.
Španija je postala talac kolebanja finansijskog tržišta i opšte slabosti svoje ekonomije, ali Evrozona, kao i agencije za rejtinge, pozitivno ocenjuju španski projekat reforme tržišta rada i projekat španskog budžeta za 2011. koji, između ostalog, predviđa uvođenje "plafona" za plate.
Prema izjavi evropskog komesara za finansije Oli Rena, sankcije moraju da budu primenjene postepeno, i da budu poluautomatske, što znači da zemlje članice mogu da ih blokiraju samo ako za to postoji kvalifikovana većina u Savetu ministara.
Samo Finska i Luksemburg ne krše pravila
Pogled na ekonomsku mapu Evrope nije ohrabrujući: od 15 zemalja evrozone u ovom trenutku samo dve, Finska i Luksemburg, ne krše nijedno od zajedničkih finansijskih pravila, koja kažu da budžetski deficit ne sme biti viši od tri odsto, a da državni dug ne sme da pređe 60 odsto ukupnog društvenog proizvoda.
Ipak, ministarka finansija Francuske Kristin Lagard smatra da, iako je jačanje finansijskih pravila, stavljanje duga pod kontrolu i sistematski nadzor evropskih ekonomija odlična ideja, treba razgovarati o tome na koji način će se ove mere sprovoditi. Razgovori o finansijskim pravilima neće biti laki, dok hiljade radnika na ulicama evropskih gradova odbija da se njima uruči račun ekonomske krize.
Vlade Irske, Španije i Portugalije uspeće same da izađu na kraj sa svojim finansijskim problemima, ne koristeći evropski stabilizacioni fond, ocenio je predsednik zone evra i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker.
"Po našem mišljenju, uslovi za korišćenje sredstava tog evropskog fonda nisu sazreli", rekao je Junker.
Predsednik Evropskog antikriznog fonda Klaus Regling, takođe, smatra da neće biti potrebe za korišćenje sredstava evropskog fonda, s obzirom da su "sve vlade već saopštile o uvođenju dodatnih antikriznih mera".
Vrednost Evropskog antikriznog fonda, osnovanog posle prolećne krize u zoni evra, iznosi 750 milijardi evra, od kojih trećinu osigurava Međunarodni monetarni fond.
