Izvor: Politika, 24.Nov.2010, 00:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazna ili oproštaj
Branko Grujić, ratni predsednik opštine Zvornik, znao je ali nije sprečio ubistva i mučenja 700 muslimanskih zarobljenika i deportaciju više od 1.600 osoba sa tog područja, zbog čega je osuđen na šest godina zatvora.
Branko Popović, komandant Teritorijalne odbrane, po kazivanju svedoka „alfa i omega” u ratnom Zvorniku, osuđen je na 15 godina. Sud ni njemu nije izrekao maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora, kakva bi se morala izreći nekome za koga je utvrđeno da je odgovoran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za smrt 700 osoba.
Optužnica za slučaj „Zvornik” obuhvata najužasnije zločine tokom rata u Bosni.
Kako razumeti ovu presudu, ako se zna da je isti sud pre nekoliko meseci osudio Milana Španovića na pet godina zatvora „samo” zato što je fizički zlostavljao zatvorenike u zatvoru u Staroj Gradiški? Drugi primer je Nenad Malić koji je osuđen na 13 godina, jer je ubio dvojicu Bošnjaka u Sanskom Mostu. Darko Radivoj pre svega nekoliko dana osuđen je na deset godina jer je ubio jednog ranjenog pripadnika hrvatske vojske u Tenji „samo zato što je Hrvat”.
Sud je u slučaju dvojice zvorničkih funkcionera vodio računa o olakšavajućim okolnostima i pokazao razumevanje za takozvane lične i porodične prilike optuženih, za činjenicu da su obojica u sedmoj deceniji života, kao i za njihovo zdravstveno stanje. Za Grujića je dodatno olakšanje bilo i to što se predao sam (mada je to učinio najverovatnije zbog mogućnosti da bude izručen Bosni). Još povoljnije po njega bilo je to što je zamenik tužioca istakao ovaj podatak u svojoj završnoj reči.
Iza kulisa suđenja pričalo se da je lista optuženih za slučaj „Zvornik” trebalo da bude duža za bar još četiri imena i da su neki ljudi, koji su i te kako umešani u ubistva, bili samo svedoci. U odvojenom postupku, u kojem je za zločine u Zvorniku suđeno pripadnicima paravojnih jedinica „Žute ose” i „Pivarski”, sudija u obrazloženju presude kaže da sud nije dozvolio da krivica padne samo na ljude koji su optuženi, jer su za zločine odgovorni i neki koji više nisu živi. Da li je zbog ovih razloga delimično oprošteno i Grujiću i Popoviću?
Ova odluka suda podseća na presude hrvatskog pravosuđa koje, sa stanovišta da je u toj zemlji vođen odbrambeni rat, izriče neshvatljivo blage kazne za zločine nad Srbima. Može se zaključiti da se naš sud rukovodio kriterijumom da, ako su komšijska deca nevaspitana, ni mi ne moramo da vaspitavamo svoju. Tužilaštvo za ratne zločine najavljuje žalbu na presudu, a porodice zvorničkih žrtava šokirane su i uvređene odlukom Veća za ratne zločine.
Da li ova presuda pokazuje prve znake bolesti srpskog pravosuđa i u predmetima ratnih zločina? U izveštaju Evropske komisije već nam je upućena kritika da nam je pravosuđe sporo i neefikasno. Presuda koja ne može da predstavlja pravdu za žrtve mogla bi da bude povod više za kritiku. Ostaje da se vidi šta će reći Apelacioni sud.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 24.11.2010.
