Izvor: Blic, 01.Jun.2011, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazna ili naplata „posebnih slučajeva“?
Neplaćanje parking mesta ili zadržavanje na „zoniranom“ parkingu duže od dozvoljenog vremena povlači za sobom izdavanje doplatne karte. Već godinama pravnici pokušavaju da dokažu da naplata tih 1.870 dinara nije u skladu za zakonom, a tek su nedavno održali sastanak sa predstavnicima Ustavnog suda o tom pitanju.
Dve stavke kod izdavanja i naplaćivanja doplatnih karti se dovode pod znak pitanja - tretiranje neplaćanja za parking mesto kao prekršaja i to što JKP „Parking >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << servis" samostalno formira visinu doplatne karte i time puni svoj budžet.
Doplatna karta predstavlja kaznu, a „Parking servis" nema pravo da kažnjava. Pravo na naplatu kazne imaju državni organi kojima je zakonom povereno to ovlašćenje. Javno preduzeće ima ovlašćenje od grada, ali odluke gradskih vlasti ne mogu biti iznad zakonskih odluka.
- Parkiranje je regulisano Zakonom o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Kaznenim odredbama iz ovog zakona nije predviđen prekršaj za neplaćanje usluge parkiranja u tačno vremenski određenom periodu niti je moguće po drugim opštim aktima klasifikovati doplatnu kartu kao prekršaj - kaže pravnik Vladimir Todorić, pokretač inicijative pred Ustavnim sudom da se ispita zakonitost naplaćivanja doplatnih karata za parkiranje.
Konkretno, u Beogradu se parkiranje definiše kao usluga koju pruža grad, odnosno njegovo komunalno preduzeće. Korišćenjem parking mesta građani zasnivaju obligacioni odnos u kome imaju obavezu da u tačno određenom vremenskom periodu (vremenu zadržavanja) plate parking. Ukoliko to ne učine Odlukom o javnim parkiralištima dužni su da plate doplatnu kartu. Ona međutim, nije utvrđena Odlukom, već je fiksno određuje gradsko preduzeće za ove poslove (JKP „Parking servis").
- To znači da je doplatna karta u stvari kazna za neispunjenje novčane obaveze. Ovo je nezakonito i protivno Zakonu o obligacionim odnosima gde se izričito kaže da ugovorna kazna ne sme biti predviđena za novčane obaveze - objašnjava Todorić.
Međutim, iz „Parking servisa" tvrde da nema sumnje u zakonitost i ispravnost izdavanja doplatnih karti onima koji prekorače vreme za parkiranje ili ga uopšte ne plaćaju.
- Doplatnom kartom se ne zabranjuje korišćenje parking mesta i stoga ona nikako ne može predstavljati sankciju već cenu za poseban položaj koji takvi korisnici naših usluga izaberu. Izdavanjem doplatne karte ne sprečava se dalje korišćenje parking mesta u određenoj zoni, što naši korisnici veoma dobro znaju. Naprotiv, posle izdavanja doplatne karte, korisnik je i dalje parkiran na parking mestu koje je odabrao uz obavezu plaćanja cene usluge pod posebnim uslovima i bez vremenskog ograničenja - kažu iz ovog javnog preduzeća.
Kako tvrde u „Parking servisu" ne može se staviti znak jednakosti između doplatne karte i kazne, jer je kažnjavanje u isključivoj nadležnosti inspekcijskih organa.
- Gradski inspekcijski organi nisu podneli nijednu prekršajnu prijavu protiv lica kojima je izdata doplatna karta upravo iz razloga što se radi o slučajevima korišćenja parking mesta koje je uređeno i obeleženo za parkiranje putničkih vozila. Stoga, doplatna karta predstavlja posebnu parking kartu za posebne slučajeve korišćenja parking mesta i nikako se ne može smatrati kaznom - rekli su „Auto Bildu" u „Parking servisu".
Todorić koji ne spori da je „Parking servis" uveo red u ovu oblast ipak smatra da ovakva logika nije u skladu sa zakonom. Pre svega, kako kaže, doplatna karta ne predstavlja ekonomski odnos između usluge i cene - njena visina premašuje visinu redovne cene oko 40 puta!
- Jasno je da je u pitanju penalna priroda ovakve cene za ono što nazivaju „posebnim slučajevima" korišćenja parking mesta. Ona služi kao posebna vrsta obezbeđenja izvršenja obaveze od strane korisnika usluge parkinga. Međutim, „Parking servis" nema pravo da vrši uslugu korišćenja i održavanja javnih parkirališta nakon dozvoljena maksimalna tri sata zadržavanja. Zato se doplatna karta ne može shvatiti kao cena za neku „privilegovanu" uslugu jer ta usluga pravno nije predviđena - objašnjava za „Auto Bild" Todorić.
Druga komunalna preduzeća za korisnike koji ne plaćaju svoje obaveze uračunava zateznu kamatu, što bi moglo da bude jedno od rešenja. Pri tome, sav novac od doplatnih karata se umesto u državni sliva u budžet ovog komunalnog preduzeća i služi za njihovo finansiranje. Po ovom principu funkcionišu parking servisi u celoj Srbiji, a čak je i zabeleženo da se jedno vreme u Kikindi doplatna karta naplaćivala po jednoj ceni za vlasnike vozila iz tog grada, a po drugoj, višoj vozačima sa registarskim tablicama drugih gradova.
Hrvati smanjili cenu doplatnih karti
U Hrvatskoj je na identičnu temu tamošnji Ustavni sud doneo odluku da je naplata doplatnih karata neustavna. Odluka se primenjuje od 2009. godine tako da oni koji ispod brisača zateknu doplatnu kartu plaćaju samo nepodmirenu
nadoknadu za parkiranje, a ne 15 puta viši iznos kazne kao što je bio slučaj. Inače, sat parkiranja u prvoj zoni u Hrvatskoj košta 1,6 evra.
Čeka se odluka Ustavnog suda
U Ustavnom sudu je u toku postupak za ocenu saglasnosti sa Ustavom i zakonom nekoliko odredaba odluka o javnim parkiralištima za Beograd, Novi Sad, Suboticu, Inđiju, Vrnjačku Banju, Šid i Šabac, kojima je, pored ostalog, regulisana i naplata doplatne karte. Konsultativni sastanak ovim povodom održan je 29. marta. Predstavnici suda ne mogu da komentarišu postupak do donošenja konačne odluke.
