Izvor: Blic, 18.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katran, vosak i nežnost
Četvrti beogradski festival igre počeo je na najvišem mogućem nivou sa Nederlands dans teatrom. Zapljusnula nas je originalna ličnost velikog svetskog koreografa Jiržija Kilijana i njegove škole.
Sve je bilo originalno te večeri. I presecanje kravate, umesto trake u trci igre, Pola Lajtfuta velikim krojačkim makazama, njegova koreografija „Govori u svoje ime" sa Solom Leonom, u vlažnoj izmaglici mokrih igrača, i mnogo štošta što smo čuli i videli te večeri od Kilijana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tog genija jednostavnosti.
Kakva sposobnost napraviti od nedostatka prednost. Svaki plesni ansambl ima problem sa godinama igrača. Kako čitamo u malom ukusnom, a dovoljno informativnom programu festivala, Kilijan je, pored svog bazičnog sastava, igrača u najboljim godinama, osnovao još dva ansambla - NDT II od onih najmlađih između 17 i 22 godine i ansambl „trećepozivci" preko četrdeset godina NDT III.
Ključ njegove nežnosti koja izbija iz njegovih koreografija sadržan je u jednom odgovoru Miri Polak na televiziji uoči beogradskog gostovanja. On sa mudrošću svojih ozbiljnih, a svežih godina, otkriva da igračima pristupa, ne sa uobičajenom tradicionalnom grubošću koreografa sa rukama u džepovima, već nežno i meko. Često im na uho šapuće šta da urade na sceni, šta da koriguju, šta da pokušaju... I gle rezultata, sasvim vanserijskog!
On iznenađuje nadrealnom originalnošću svoje sveže koreografije „Katran i perje" (2006) i jednostavnošću svog „Krila od voska" (1997).
Kilijan i njegove kolege, možda njegovi naslednici, osim velikog doživljaja koji neposredno osvajaju čula, emocije i razum, ostavili su nam za sobom nauk neobičnog spoja jednostavnosti i originalnosti.
Dođite nam opet!
