Izvor: Politika, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katil Ferman iz Sarajeva
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 24. oktobra – Hoće li Slovenija imati autokefalnu islamsku zajednicu ili će sa dugoočekivanom gradnjom prve džamije prihvatiti praksu da Sarajevo diktira imenovanje slovenačkog muftije? To pitanje je uzburkalo slovenačku javnost pretprošlog leta, kada je izbio skandal posle svrgavanja dotadašnjeg muftije Osmana Đogića. Đogić je optužen da se "odmetnuo" od centrale u Sarajevu čije su aspiracije da postane "Vatikan za muslimane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s Balkana".
Đogić se sukobio s reis-ul-ulemom Mustafom Cerićem, iako ga je upravo on i imenovao za prvog muftiju u Sloveniji. Nastojanja mladog muftije da modernizuje brojnu slovenačku muslimansku populaciju, s korenima iz Bosne, tako što bi je učinio nezavisnom od uticaja "tamnog vilajeta" i preobrazio po ugledu na autonomne islamske zajednice u državama EU, propadaju jer mu leđa okreću mule iz Sarajeva. Iako ga je deo vernika podržao, verbalni svilen gajtan, poslat iz Sarajeva, došao mu je funkcije.
"Islamska zajednica Slovenije ličila je na autobus bez vozača kada sam dobio odluku iz Sarajeva, koju sam doživeo kao Katil ferman. Sve je u njoj bilo sporno – od toga da je imam iz Maribora postavljen za nekakvog "koordinatora" zajednice, iako takva funkcija ne postoji ni u aktima Islamske skupnosti Slovenije, ni u aktima Islamske zajednice BiH. To je već ukazivalo da oni koji su me razrešili ne poštuju zakone. Možda bi bilo logično da Sabor islamske zajednice Slovenije predlaže ovdašnje imame za višu funkciju, a da Sabor u Sarajevu eventualno to potvrdi. Ovako je sabor ovdašnje islamske zajednice sazvan iza leđa predsednika i bez njegovog znanja, samo zato da potvrdi odluke Sarajeva. To je apsurd."
Sarajevo je žigosalo nepoćudnog muftiju, a Ljubljana je sa dvogodišnjim zakašnjenjem otkrila da Slovenija postaje odskočna daska za radikalne islamističke ideje; to je nedavno priznao direktor slovenačke policije otkrivši javnosti da i Slovenija ima vehabije.
Uz Đogića, dok je trajao duel sa Cerićem, stao je i predsednik države Janez Drnovšek, ali je odlučujuće bilo što to nije učinila vlada desnog centra na čelu sa premijerom Janezom Janšom. Izbegavši "mešanje u verska posla sa strane", slovenačko sudstvo se proglašava nenadležnim, što omogućava sprovođenje odluke kojom je smenjen muftija Đogić i ustoličen v. d. šefa slovenačkih muslimana (Ibrahim Malanović) sve dok nije potvrđen novi muftija Nedžad Grabus. Đogić je zauzvrat osnovao svoju, od Sarajeva nezavisnu Slovenačku muslimansku zajednicu, gde je danas imam.
Bitka je vođena i za prostorije mešihata u Proletarskoj ulici broj 4 u Ljubljani: bosanski verski vrh je preko Okružnog suda u Ljubljani obezbedio pravo deobe prostorija. Ali, čim je Đogić dao ključeve "pučistima", oni su zamenili bravu i čak onemogućili Đogiću da uzme lične stvari iz svoje kancelarije. Dve ugledne ljubljanske advokatske kancelarije, Čeferin (za Đogića) i Senica (na platnom spisku Sarajeva), ukrstile su koplja zbog sudske odluke u kojoj nije pisalo da surogat-muftija ima ekskluzivno pravo korišćenja zdanja mešihata, već da ima "pravo tek nesmetanog ulaska u navedene prostorije".
U pozadini naoko ideološkog razračunavanja sa Đogićem krili su se prizemni interesi: ko će kontrolisati novac, oko 10 miliona evra koji su se slivali iz zemalja istoka kao podrška gradnji islamskog centra u Ljubljani.
Bosanski reis, koji za ekspozituru u Sloveniji prema Đogićevim rečima "nikad nije odobrio ni paru finansijske pomoći", oktroisao je sebi odanog muftiju kako bi Sarajevo nadgledalo donacije, obaška što je s njima povezan i odabir izvođača radova, graditelja i kooperanata.
Đogić i dalje smatra da vernici islamske zajednice moraju imati pravo da autonomno biraju svog lidera, a ne da im ga Sarajevo odozgo postavlja kršeći sva pisana pravila. "Verujem da su muslimani u Sloveniji sposobni da sami o sebi odlučuju. Slovenija je samostalna država i zato odluku o muftiji treba prepustiti ovdašnjim ljudima. U Sarajevu za to nemaju sluha. Osamdeset odsto tamošnje administracije nikad nije ni videlo Ljubljanu, a kamoli da shvata kakav je naš status ovde", upozorava Đogić koji je ponosan na svoje bošnjaštvo i nema ništa protiv da islamska zajednica Slovenije očuva duhovne veze sa islamom kakav se ispoveda na Balkanu.
– To je, uslovno rečeno, najliberalniji islam jer propagira pluralizam, koegzistenciju i nema hipoteke fanatizma. Reis-ul-ulemu prihvatamo kao verski autoritet, ali to ne znači da reis svoje prste sme da pruži sve do Slovenije. Zašto bi neko u Sarajevu odlučivao o životu muslimana u Sloveniji? To treba urediti onako kao u Evropi, gde muslimani odvojeno, po državama, slobodno odlučuju o svojoj sudbini", zaključuje Osman Đogić.
Za islam (izuzev možda u Iranu), karakteristično je odsustvo jedinstvene hijerarhije kakva postoji u katoličkoj crkvi. Džamija je u islamu pre svega mesto za molitve i nije, kao u hrišćanskoj crkvi, teološka institucija. Islamske zajednice u svetu same biraju svoje verske poglavare, zato liberalna elita u Sloveniji podržava Đogićevu ideju da je situacija u kojoj muftije izvan granica Bosne diriguje Sarajevo u suprotnosti s praksom u državama EU.
[objavljeno: ]
.jpg)
