Izvor: Politika, 16.Nov.2012, 16:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katar
Moja porodica u Srbiji javlja mi da se sve više priča o Kataru, da „Katar Ervejz“ sponzoriše prenose sportskih događaja, da će uskoro početi da leti iz Dohe za Beograd i slično. Odlučio sam zato da napišem nešto o zemlji gde živim i radim već neko vreme.
U Katar se ne možete iseliti u smislu odlaska u Australiju, Kanadu, SAD – ovde možete doći da radite neko vreme i samo dok radite i zarađujete, imate od čega da živite. Šanse da dobijete pasoš, socijalnu ili bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kakvu drugu pomoć države Katar su, ako niste Katarac, baš nikakve. Za ne-Katarce postoje privatne škole i lekarske ordinacije, ali se sve debelo plaća. Za Katarce postoje i penzije i socijalno osiguranje.
Država Katar ne nudi baš mnogo stranim radnicima, a sve ide preko sponzora – kompanije koja pred državnim organima garantuje za vas. Ako je sponzor dobar, dobićete relativno brzo dozvolu boravka i ličnu kartu sa jednogodišnjim važenjem. Da biste uopšte mogli ući u Katar, potrebna je viza za koju sponzor podnosi zahtev. Odštampanu kopiju morate pokazati na šalteru „Katar Ervejz“-a na aerodromu sa kojeg polećete za Dohu, a naravno i na aerodromu u Dohi gde sledi stroga provera.
Ako mislite da možete otići iz Katara bez dozvole sponzora, varate se – treba vam dozvola za izlaz. Ako želite da promenite posao, morate pribaviti pismenu saglasnost sponzora. Da Katar liči na kasarnu nisam izmislio ja, nego kolega iz Jordana.
Katar je pustinjska zemlja, ispod tankog sloja žućkaste prašine leže stene koje se ne mogu kopati ni lopatom ni rovokopačem, njih razbijaju specijalne mašine. To je svakodnevni prizor, jer se u zemlji koja se priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine mnogo toga gradi, uključujući i objekat na kojem ja radim kao inženjer.
Stranci žive uglavnom u tzv. kompaundima – grupama tipskih zgrada okruženim visokim zidom. U svakoj zgradi postoje po 4 jednosobna ili dvosobna stana. Kompaund u kojem živim nalazi se oko 15km od Dohe, usred pustinje, u njemu postoje bazen i teretana, pa čak i ograđen prostor za roštilj i žurke, ali je najbliža prodavnica oko 3km daleko. Upravo zato ovo i nije tekst o Dohi i lepotama glavnog grada Katara.
Klima je, kako sami kažu, „umereno-pustinjska“. Kiše, praktično, nema, ponekad dune vetar i uskovitla prašinu, a desi se i da vetar sa mora donese vlagu i maglu, naročito rano ujutro. Temperatura je leti i preko 50 stepeni, a zimi kažu da ponekad padne i do 13 stepeni.
U društvenom pogledu je Katar islamska zemlja, emirat kojim upravlja porodica Al-Tani. Postoji još nekoliko porodica koje drže određene sektore privrede i položaje u udržavnoj upravi. Sve je striktno odvojeno po polnom kriterijumu, ne samo da postoje odvojene čekaonice za muškarce i žene u zdravstvenim, javnim i državnim ustanovama, nego su, recimo i odeljenja za higijenu u tržnim centrima podeljena na muška i ženska.
Islamsko šerijatsko pravo je, što bi se reklo, glavni pravni izvor. Svaki zagrljaj ili poljubac na javnom mestu, pa makar i među supružnicima, kažnjava se, ponekad i deportacijom, kao i opsceni gestovi ili huljenje na islam. U odnosu na Saudijsku Arabiju Katar je nešto otvoreniji i pristupačniji (žene ne moraju da nose abaje i ne moraju da uvek imaju mušku pratnju), naročito za Engleze i pripadnike 33 nacije koje vlasti Katara smatraju naprednim, pa vize dobijaju na aerodromu, ne moraju da ponovo polažu vozački ispit i slično.
Među tim zemljama nema nijedne zemlje iz Istočne Evrope, bivšu SFRJ da i ne pominjemo. Poslovni ambijent je delimično načinjen po uputstvima pomenutih Engleza, pa je relativno siguran i otvoren.
Valuta je katarski rijal, vezana za američki dolar sa nepromenjenim odnosom od 1980. godine. (3,64 katarska rijala = 1 američki dolar). Glavni izvor bogatstva su velike rezerve zemnog gasa, ali i nafte. Pored ovog, u Kataru se proizvode još i cement (imaju sopstvene rezerve sirovina), a flašira se i mineralna voda. Za druge proizvode nisam čuo.
Katar je „dvojezična“ zemlja. Ako čujete da dve osobe govore engleski, 99% je sigurno da dolaze iz različitih zemalja (onih 1% su pomenuti retki Englezi ili još ređi Amerikanci). Katarci čine svega oko 20% stanovništva, znatno je više osoba sa Indijskog potkontinenta, ima ih i iz drugih arapskih zemalja, zatim je tu vrlo brojna kolonija Filipinaca, kao i nešto Evropljana, Amerikanaca i slično. Čovek se navikne da oko sebe neprekidno sluša jezike koje ne razume, jer Indijci pričaju na svom jeziku, Filipinci na svom, itd. Zvanični jezik je arapski, mada državni službenici govore i razumeju engleski.
Katar se predstavlja svetu kroz pomenuti „Katar Ervejz“, kao i kroz TV stanicu „Al-Džazira“ Nacionalna životinja Katara je oriks antilopa, a nacionalna zastava kombinacija bele boje i boje crvenog vina.
Ovo je samo osnovno o Kataru, bez unošenja previše ličnih gledišta i doživljaja. Ako bude bilo interesovanja čitalaca, ima još štošta da se piše o ovoj, sa naše tačke gledišta, neobičnoj zemlji i mom životu u njoj.
P. B. Katar
.......
NAPOMENA: Molimo vas da imate u vidu da nije dozvoljeno prenositi tekstove sa rubrike bez prethodnog pisanog odobrenja autora i Politike Online jer se time dvostruko krše autorska prava. Nepoštovanje ove zabrane proizvešće zakonske posledice. Redakcija.
objavljeno: 16.11.2012.
