Izvor: Politika, 10.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katanac za večnu ljubav
Ima onih koji veruju u naklonost natprirodnih sila, a primera za to ima u Vrnjačkoj Banji, Studenici, na Goču...
KRALJEVO – Ljubav odoleva vremenu, jer mnogi i danas veruju da ona može biti večna i neprolazna. Ko tako ne misli, taj i ne voli istinski i iskreno..., čuli smo od mladih, koje smo zatekli na Mostu ljubavi u Vrnjačkoj Banji.
Tu, na jednoj od dvanaest ćuprija preko Vrnjačke reke niz je dokaza o zaljubljenosti i zaklinjanja u vernost, međusobnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strahovanjima da osećanja ne splasnu, o ljubavnim tajnama... Na stotine je tu "zaključanih" ljubavi i niko ne zna koliko ih je danas "otključano", odnosno da li su i sada zajedno Saša i Ceca, Goran i Goca, Zorica i Miki... ili je samo katanac na ogradi mosta ostao da svedoči o lepoti nečijih zabluda u mladosti.
No, svejedno, lepa je ta zamisao maštovitih ljudi iz vrnjačke turističke organizacije da ljubav podstaknu i "upišu". Stoga nije važno da li uopšte ima istine u njihovoj priči ili je sve izmišljeno. Uspeli su, uglavnom, da je kao legendu prošire a govori o tome kako su se davno, u osvit Prvog svetskog rata u Vrnjačkoj Banji zavoleli učiteljica Nada i oficir Relja. Njihova ljubav plenila je, tvrde, pažnju tadašnjih Vrnjčana, a nalazili su se najčešće na ovom mostu, gde su se jedno drugom i obećali. Međutim, rat ih je razdvojio, naočiti oficir Relja je sve bitke preživeo ali se u domovinu, zbog lepe Grkinje, nije vratio... Nada je patila, kopnela i mlada umrla... Ta priča, kažu, bila bi i zaboravljena da nije inspirisala pesnikinju Desanku Maksimović da napiše "Molitvu za ljubav", jednu od najlepših ljubavnih pesama. Tako su posle zaljubljene devojke, strahujući da i njih "ljubav" ne napusti, tu na mostu za ljubav molile. Svoje ljubavne veze simbolično su na razne načine "vezivale", a poslednjih meseci, prema preporuci ljudi iz vrnjačkog turističkog centra, mladi parovi ljubav katancima "zaključavaju". Tako je na ovom mostu sada već na stotine zaključanih katanaca sa ispisanim imenima, nadimcima, inicijalima zaljubljenih, a u reci isto toliko bačenih ključeva da ih niko ne pronađe i nikad ne upotrebi.
Iako za istu "stvar", malo je drugačiji taj ritual za ljubav u studeničkom kraju. Tamo, pokraj drevnog manastira, u obližnjoj šumi već dve-tri decenije dva drveta rastu i stare zajedno. Da li je tako priroda udesila ili je neki čobanin njihove grane u dosadi upleo kad su tek iz zemlje iznikla nikome nije poznato, uglavnom sada su spojena da ih ni drvoseče ne žele razdvojiti. E, ispod njih prolaze mladi parovi, naročito oni koje ljubav i sloga napuštaju a svađe dolaze, moleći da sve bude kao ranije i da se baš kao ova dva drveta do kraja života "jedno na drugo oslanjaju".
Tome slično, zaljubljeni simbolično koriste i neobičan zaplet dva drveta na planini Goč. Dva drveta, jedno listopadno a drugo zimzeleno, rastu upletena kao pletenica. Na stablima bukve, što znači da ružna asocijacija "džentlmenima" ne smeta, i "vite" jele urezana su imena parova koji tu ostavljaju i metalne novčiće uz želje da ih ljubav tako spaja i niko nikad ne razdvoji.
M. Dugalić
[objavljeno: 10.11.2006.]
