Izvor: Blic, 26.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katanac na kladionice
Katanac na kladionice
Dinkićev zakon o igrama na sreću neće doneti mnogo dobra ni državi, ni kladioničarima, ni samim igračima niti će se njegovom primenom u državnu kasu sliti 70 miliona evra godišnje koliko je ministar finansija planirao, zajednička je ocena privatnih priređivača igara na sreću i lutrijskih organizacija, koji se nadaju da zakon neće biti ni usvojen u Skupštini.
Bojan Krišto, član radne grupe koja je radila na izradi Predloga i savetnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Miroljuba Labusa, kaže za 'Blic' da je suština Predloga zakona o igrama na sreću unapređenje nadzora nad priređivačima igara na sreću, efikasnija naplata javnih prihoda, ograničavanje mogućnosti za kockanje, afirmacija društveno najmanje negativne igre - klasičnog Lotoa.
- Jednostavnije rečeno, novim zakonom ako bude usvojen cela stvar oko igara na sreću treba da se uozbilji, da u igri budu ozbiljni vlasnici kladionica i da se afirmiše državna lutrija Srbije - kaže Krišto.
Međutim, prema rečima Predraga Nikitovića, predstavnika privatnih priređivača, ugasiće se više od 2.000 kladionica u Srbiji, od 3.000 koliko ih sada ima dok su predstavnici lutrijskih organizacija naveli da će dan po usvajanju zakona u Skupštini Srbije lutrije biti mrtve, a veliki broj ljudi ostati bez posla.
Moraće da plaćaju porez
- Ne da će se ugasiti 2.000 kladionica već, ako se bude radilo po ovom zakonu, neće moći da radi nijedna. Ovo nije zakon koji će da pomeri kladionice iz sive zone, već zatvaranje igara na sreću. Kao da neko hoće da ugasi postojeće tržište i oslobodi prostor za nekoga ko tek treba da uđe. Država je preuzela na sebe pravo organizovanja za neko akcionarsko društvo. Sve liči na Nacionalnu štedionicu, kaže Dejan Čokojac, predsednik Udruženja organizatora igara na sreću.
Krišto negira i tvrdnju vlasnika kladionica da će mnogo ljudi ostati bez posla i na ulici:
- To je zamena teza . Postoji dve hiljade kladionica u kojima je prijavljeno manje od dve hiljade ljudi. Ne samo što radnici nisu prijavljeni pa imamo kladionice gde niko ne radi već ima i neprijavljenih kladionica.
Po njegovom mišljenju, vlasnicima novi zakon ne odgovara jer do sada nisu plaćali, a sada će morati. Takođe, dodaje Krišto, kladionioce neće propadati, već će doći do ukrupnjivanja, tako što će morati više kladionica da se udružuju u preduzeće.
Ministru Dinkiću zamereno je što privatne priređivače i ljude iz lutrije nije konsultovao pri izradi zakona.
Ogroman kapital
- Za držanje automata predlog zakona propisuje uslov od najmanje sto aparata i osnovni kapital od 150.000 evra i depozit od 300 evra po uplatnom mestu. Naknada za dobijanje odobrenja za aparate je 25 evra po aparatu i 50 evra za priređivanje igara. Svaki priređivač koji stvori promet veći od 6.000 evra plaća dodatnih deset odsto na kraju godine. Probem je i visina naknade za dobijanje odobrenja. Zahtevi su preveliki i priređivači neće moći da ih ispune - kaže Nikitović.
Da Predlog zakona nije u skladu sa evropskim tvrdi i Čokojac i ističe da se u svetu oporezuje dobit a ne promet, što su i njihovi zahtevi.
Vlasnik kladionice 'Lavovi' Aleksandar Bulić, komentarišući činjenicu da po predlogu zakona vlasnici treba da imaju milion i osamsto hiljada evra kako bi ušli u posao, kaže da on te pare trenutno nema:
- Ukoliko bi to i zaista bilo usvojeno, morao bih da se snalazim okolo. Svaki novac koji zaradim ide u sport, klub Železnik i omladinsku školu u koju ide preko hiljadu dece od devet do 18 godina. Kada bi ugasili jedno, ugasili bi i drugo - kaže Bulić i dodaje da nema ništa protiv da država uzima deo para, ali i da mora biti realna, a ne da preteruje u ciframa.
Krišto nije mogao da precizira koliko novca od igara na sreću praktično ne prođe kroz papire jer do sada zbog lošeg zakona i nije postojala kontrola, ali i dodaje da se u Srbiji u igrama na sreću vrti između 200 i 300 miliona dolara godišnje, a da su prihodi uplaćivani u budžet bili svega 10 miliona, što je dodaje nekih tri odsto. T. Đaković-Nikolić - Ž. Jevtić
