Izvor: Večernje novosti, 12.Avg.2015, 13:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Katanac na čak 11 domova za stare!

OD početka godine do danas u Srbiji je zatvoreno deset domova za stare koji su radili bez potrebnih papira, dok je jednoj ustanovi suspendovana licenca zbog nepoštovanja propisa. Situacija u ovoj oblasti je prilično dramatična, a o tome govori i podatak da se svake godine otvori duplo više nelegalnih ustanova nego što nadležni zatvore. Zvaničnih podataka o broju nelegalnih domova koji brinu o starim i nepokretnim osobama nema, jer su mnogi registrovani kao pansioni, samački hoteli, dnevni >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << boravci za stare ili privredna društva. Kako navodi Biljana Zekavica, načelnik inspekcije rada za oblast socijalne zaštite za poslednjih 10 godina zatvorena su 72 gerontološka centra. - Informacije o nelegalnim domovima dobijamo od korisnika, rođaka, ali i putem njihovog oglašavanja na internetu - kaže Zekavica. - Dešava se da pronađemo flajere na ulici, a pošto naši zaposleni znaju nazive gotovo svih ustanova, svaki sumnjiv se odmah proverava. Tako nas je o smederevskom domu "Mila", koji je poslednji na spisku zatvorenih, obavestio inspektor MUP iz ovog grada. Već dva puta je vlasniku uručena zabrana rada, podnete su dve krivične prijave koje još nisu dobile svoj ishod, ali je on nastavio da radi. Kako su kapaciteti državnih domova uglavnom popunjeni i na krevet se često čeka i po godinu dana, preduzetnici su u ovoj oblasti videli unosan biznis. Pošto, međutim, privatnici teško mogu da prikupe novac za otvaranje domova sa više desetina ležaja, oni pribegavaju radu na crno. Osim izbegavanja zakonske procedure iza ovoga se često kriju nedostojni i neljudski uslove života i nehumano postupanje s korisnicima doma. Naša sagovornica navodi da se dešava da inspekcija zatvori neku ustanovu zbog neispunjenih standarda, a vlasnik samo preseli korisnike u drugi objekat i nastavi po starom. Prvi i osnovni razlog stavljanja katanca na staračke domove je nepostojanje licence. To znači, da nisu ispunjeni standardi koje propisuje pravilnik po pitanju prostora, opreme, kadra i kvaliteta usluge. - Dom za stare mora biti u naseljenom mestu, da objekat ima određenu zvučnu, hidro, toplotnu izolaciju, da prostorije budu određene kvadrature, da ima propisan broj toaleta, pokretne stolice za kretanje po stepeništu, određenu širinu stepenika... - kaže naša sagovornica. - Kadar koji brine o starima u ovakvim ustanovama je najčešće neprofesionalan. Dešava se da osim vlasnika i članova uže porodice drugih zaposlenih i nema. Propisi, međutim, nalažu da domovi moraju da imaju socijalnog radnika, pravnika, medicinske sestre, negovateljice, kuvaricu ili servirku ako se koristi ketering umesto sopstvene kuhinje. U praksi je, ipak, često sve potpuno drugačije. Domovi za stare ne znače, objašnjava Zekavica, samo spavanje i ishranu, već šetnju, zdravstvenu zaštitu, druženje. CENE BORAVAK u pojedinim registrovanim ustanovama koji podrazumeva 24-časovnu brigu i smeštaj košta od 300 do gotovo 1.000 evra. U nekim ilegalnim domovima boravak košta oko 500 evra. U državnim domovima za "treće" doba u Beogradu mesečni smeštaj starih košta od oko 250 evra do oko 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Nastavak na Večernje novosti...