Izvor: Telegraf.rs, 05.Jul.2017, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katalonija 1. oktobra izlazi na referendum, traži otcepljenje od Španije: I kladionice i istraživanja ukazuju da se na jesen menja karta Evrope
Ukoliko se 1. oktobra konačno dogodi referendum za otcepljenje Katalonije od Španije, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, čak 65,4 odsto Katalonaca koji su odlučili da izađu glasaće DA za nezavisnost.
Prema istraživanju koje je u junu ove godine sproveo "DYM Institut" pokazalo se da će 54 odsto ispitanika izaći na referendum, a od njih će 65 odsto glasati za otcepljenje, i to uglavnom mlađa populacije i levo orjentisani glasači.
Slične rezultate >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << nude i kladionice, koje "za nezavisnost" daju kvote od 1,23 do 1,5, dok se za "protiv nezavisnosti" kvote kreću od 3 do 5,8.
Podsetimo, referendum o nezavisnosti Katalonije zakazan je za 1. oktobar ove godine. Pre toga trebao je biti održan prošle godine 17. septembra, ali je ustavni sud u Madridu taj koji je oba puta presudio da je organizovanje referenduma nezakonito, kao i da bi organizatori mogli da snose posledice. Prema ustavu Španije, usvojenom 1978. godine, referendumi se mogu organizovati jedino na nivou čitave zemlje.
Foto: AP/Tanjug
Pre toga referendum o nezavisnosti Katalonije održao se 9. novembra 2014, ali biio je samo "konsultativni" odnosno neobavezujući. Birači su odgovarali na dva pitanja: "Želite li da Katalonija postane država", i ako da "Želite li da ta država bude nezavisna?". Vlada u Madridu ne podržava ovaj čin, te je to i potvrdila tako što je glasanjem odbila katalonski zahtev za nezavisnost.
Vlada Španije koju od 2011. godine vodi konzervativac Mariano Rahoj, odbija mogućnost koju je 2014. godine iskoristila i Škotska. Iz kancelarije predsednika Vlade ocenjeno je da je bilo kakav “referendum o secesiji protivzakonit i protivustavan“.
Međutim, regionalni katalonski parlament, u kojem većinu imaju pobornici otcepljenja, doneo je januara 2013. "Deklaraciju o suverenitetu i pravu na odlučivanje katalonskog naroda". U Deklaraciji se navodi da "Narod Katalonije ima karakter suverenog političkog i legalnog entiteta, ali je i nju Ustavni sud proglasio neustavnom. Međutim, upravo ova deklaracija i dalje Kataloncima predstavlja osnov za otcepljenje.
Foto: Tanjug / AP
Ova bogata španska severoistočna regija sa 7,5 miliona stanovnika, obezbeđuje petinu bruto domaćeg proizvoda Španije, a glani grad joj je Barselona. Januara 1641. godine Katalonci su prvi put u svojoj istoriji proglasili republiku. Ovaj pokušaj je propao, kao i onaj 1873. godine, i onaj 1931. i onaj tri godine docnije. Više o tome otkad datira katalonska želja za otcepljenjem i kako je do toga kroz istoriju došlo, pročitajte OVDE.
Katalonski nacionalisti se inače u svojim nastojanjima povezuju sa sličnim separatističkim pokretima u Evropi: pri tome rado prikazuju srodnost sa separatizmima u Škotskoj, Flandriji i Bretanji, ali upadljivo izbegavaju asocijacije sa Baskijom, Severnom Irskom i Korzikom, gde su separatizmi u razdoblju nakon II svetskog rata iskazivani takođe i terorističkim akcijama.
Foto: Tanjug/AP
Evropske vođe već dugo su u panici zbog Katalonskih težnji i njihovih nastojanja da pripreme svu potrebnu pravno-formalnu osnocu da naredni referendum 1. oktobra bude i konačni. Nakon izbegličke krize, ovo je novi gorući problem koji su uspešno sprečavali do sada, jer strahuju da bi Katalonija mogla pokrenuti lavinu novih zahteva za nezavisnošću.
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Katalonije je protivno i odredbama Evropske unije, a i Evropska komisija je jasno stavila do znanja da bi otcepljenje Katalonije značilo da ta nova država mora zatražiti da bude primljena u članstvo EU, za šta je potrebna jednoglasna odluka svih članica Unije - dakle i vlade u Madridu.
Katalonski političari traže da "nova država u Evropskoj uniji" bude "velika Katalonija" koja bi obuhvatila i Balearska ostrva, područje Valensije, a možda bi mogla da traži i neki pogranični deo Francuske.
(G.Ć.)
.jpg)
