Izvor: B92, 11.Sep.2014, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katalonci hoće što i Škoti
Danas, na Dan Katalonije, održava se veliki protest u Barseloni, sa kog će demonstranti tražiti da im se omogući glasanje o otcepljenju.
Nedelju dana pre no što će Škotlanđani glasati na referendumu o otcepljenju od Velike Britanije, separatisti u Kataloniji, na severoistoku Španije, organizuju protestni skup u Barseloni da bi tražili da im se dozvoli glasanje o odvajanju.
Predsednik vlade Katalonije Artur Mas pozvao je ponovo ove godine na veliko okupljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 11. septembra na Dan Katalonije, istorijski praznik te pokrajine koja je jedna od 17 autonomnih pokrajina Španije.
Za razliku od vlade Velike Britanije koja je odobrila škotski referendum, španska vlada, pozivajući se na Ustav, ukazuje da bi referendum o odvajanju Katalonije bilo nelegalan.
Organizatori očekuju danas stotine hiljada ljudi na ulicama. Najavili su da je iznajmljeno 15.000 autobusa da dovezu aktiviste iz raznih oblasti u Barselonu.
Oni planiraju da demonstranti noseći crveno zlatne boje Katalonije formiraju ogromno slovo "V" - znak pobede, na dve velike avenije Barselone. Poziv aktivistima glasi: "Napunite ulice da bi se napunile glasačke kutije".
Uoči današnjeg protestnog skupa Artur Mas je rekao da regionalna vlada ne odustaje od plana da referendum o odvajanju bude 9. novembra, iako stručnjaci kažu da bi taj pokušaj sigurno bio blokiran u španskom Ustavnom sudu.
Ankete koje pokazuju da bi opredeljenje za nezavisnost Škotske moglo da pobedi na referendumu 18. septembra, dale su novu snagu separatistima u Kataloniji, kao i Korzikancima koji žele da se odvoje od Francuske, a i Flamancima u Belgiji koji traže više autonomije, nezavisnost ili spajanje sa Holandijom.
Po dosadašnjim anketama, od oko 7,5 miliona žitelja Katalonije, 50 odsto je za nezavisnost te pokrajine, ali je podrška manja ako bi otcepljenje od Španije značilo napuštanje Evropske unije.
Referendum u Škotskoj izazvao je političku napetost u Velikoj Britaniji ali masovnih protesta ili nasilja nije bilo, što je činjenica koju strucnjaci pripisuju političkoj prirodi Ujedinjenog Kraljevstva.
Škotska je sastavni deo Ujedinjenog Kraljevstva od 1707. godine, ali je Škotska sačuvala svoje institucije, uključujući Prezbiterijansku crkvu Škotske, koja je ostala odvojena od Anglikanske crkve Engleske.
Stvaranje Velike Britanije "bilo je bar ustavno, a ne osvajanje", rekao je politički stručnjak sa Edinburškog univerziteta Dejvid MekKron.
"Postojala je uvek mogućnost za odvajanje Škotske i to bi bila politička ali ne i ustavna kriza", naglasio je MekKron.
Za razliku od Škotske, Katalonija traži otcepljenje od jedne ujedinjene države, što dovodi do ustavnih problema, a što premijer Španije Marijano Rahoj želi da spreči.
Spor između Španije i Katalonije "odaje utisak da su dve strane uključene u borbu bikova", kaže profesor vašingtonskog Univerziteta Džordžtaun Jozef Marija Kolomer.
Katalonija je svoj status izgubila tokom španskih ratova za nasleđe koji su se vodili od 1701. do 1715. godine, kada je podržala pogrešnog kandidata za presto, te je kralj Filip V kaznio ukidanjem katalonskih institucija.
Naredna dva veka, Katalonija je postala ekonomski motor Španije, koja je polako propadala i na kraju 19. veka ostala bez svojih najvećih kolonija, Kube i Filipina.
Na toj tački, Španija je "postala od velike svetske sile zemlja u drugoj diviziji", rekao je politikolog iz Edinburga Luis Moreno.
Španija je, kako je rekao, postala neka vrsta tereta svojim najbogatijim regionima - Kataloniji i Baskiji.
Sa Škotskom se dogodilo suprotno - ona je napredovala u okviru Velike Britanije.
Škotska ima pristup naftnim i gasnim rezervama u Severnom moru, dok Katalonija, kojoj nedostaju prirodni resursi, ima jaku uslužnu delatnost.
Prosečna godišnja zarada u Kataloniji je 27.300 evra dok je u Škotskoj 32.700 evra, što je u oba slučaja iznad državnih proseka.
Škotska je zadržala neku vrstu pravne nezavisnosti u Velikoj Britaniji kao i politički uticaj.
U poslednjih 50 godina najmanje trojica premijera rođena su u Škotskoj - Harold MekMilan, Toni Bler i Gordon Braun.
"Morali bi da se vratimo u 19. vek da bi pronašli Katalonca na mestu premijera Španije", istakla je agencija AFP.
Škotska se prostire na 78.772 kilometra kvadratna i ima 5,2 miliona stanovnika, dok je Katalonija manja i mnogo gušće naseljena, sa 7,5 miliona stanovnika na 32.107 kilometara kvadratnih.
I Škotska i Katalonija imaju svoje parlamente i vlade, dok Katalonija ima i svoj jezik, koji se uveliko koristi u školama ali i svakodnevnom životu.
U Škotskoj, međutim, samo jedan odsto populacije govori škotskim (odnosno škotskim keltskim) jezikom.
"Za Kataloniju, nacionalni pokret dugo je značio očuvanje karakterističnog kulturnog nasleđa", dok škotski nacionalisti "izričito odbacuju kulturnu definiciju Škota", rekla je profesor međunarodnih odnosa na Džordžtaun univerzitetu Čarli King.
Umesto toga, njihov fokus je na "pre svega, ideji da su Škoti po prirodi socijal-demokrate u sukobu sa konzervativnim stavom sadašnje britanske vlade", zaključila je King, prenela je agencija AFP.
Stanovnici Škotske 18. septembra izjasniće se da li su za izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva posle više od tri veka.
