Izvor: RTS, 03.Jan.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kastro ponudio razgovore Obami
Predsednik Kube Raul Kastro nudi razgovore bez posrednika novom američkom predsedniku Baraku Obami. Obama bi mogao da učini mnogo, ali ne očekujem da će on promeniti neprijateljsku politiku SAD, rekao kubanski šef države.
Raul Kastro
Predsednik Kube Raul Kastro ponudio je novoizabranom predsedniku Baraku Obami direktne razgovore bez posrednika i pod podjednakim uslovima.
"Gest za gest. Spremni smo to da učinimo kad god treba, kad god oni odluče, bez >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posrednika, direktno, ali mi ne žurimo, nismo očajni", rekao je Kastro u televizijskom obraćanju kasno sinoć, dan nakon što je na Kubi proslavljeno 50 godina od revolucije.
Nakon višegodišnjih trgovinskih sankcija i napora SAD da što više izoluju ovo karipsko ostrvo, Kuba se dolaskom Obame suočava sa retkom prilikom za promenom.
Novoizabrani predsednik je ranije izjavio da će razmotriti mogućnost direktnog dijaloga sa Havanom.
Kastro je dodao da bi Obama mogao da učini mnogo i da može da preduzme pozitivne korake, ali da ne očekuje da će on promeniti neprijateljsku politiku SAD, dodavši da bi voleo da greši.
Prema Kastrovim rečima na čelo SAD dolazi predsednik od kojeg se mnogo očekuje u raznim delovima sveta i u kojeg se polažu velike nade.
Pedeset godina komunističke Kube
Kuba je, inače, nedavno proslavila 50 godina od komunističke revolucije.
Proslave u gradu Santijago de Kuba gde je revolucija počela, predvodio je predsednik Raul Kastro, koji je u februaru prošle godine zvanično preuzeo vlast od svog brata Fidela Kastra.
Pre pet decenija 32-godišnji Fidel Kastro objavio je početak revolucije u drugom po veličini kubanskom gradu nakon pobede u gerilskom ratu protiv diktatora Fulgensija Batiste.
Fidel Kastro je organizovao pobunjeničku armiju, kojom se pokušao suprostaviti tadašnjem diktatoru Kube Batisti. Njegovi najbliži saradnici bili su Raul Kastro, Kamilo Sjenfuegos i Argentinac Ernesto "Če" Gevara.
Kastrov "Pokret 26. jul" preuzeo je vlast na Kubi 1959. godine, nakon pobede nad Batistinim oružanim snagama.
U vreme trijumfa Revolucije, 75 odsto kubanske zemlje bilo je u vlasništvu stranaca od kojih najviše državljana SAD.
Nova revolucionarna vlada izvršila je zemljišne reforme i nacionalizovala većinu vlasništva stranih kompanija, kao i domaćih bogataša. Rezultat toga bilo je pogoršanje odnosa sa SAD.
Bivši američki predsednik Džon Kenedi uveo je u februaru 1962. godine ekonomske sankcije Kubi.
