Izvor: RTS, 03.Feb.2012, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karta za visoko društvo?
Više od 95 odsto ispitanih tinejdžera priželjkuje firmiranu garderobu. Istraživanja pokazuju da su statusnoj potrošnji skloniji učenici iz skromnijih porodica i oni koji žive u manjim sredinama.
Kupovina skupe odeće ili upadljivih predmeta kako bi se ostavio željeni utisak na okolinu opstaje i onda kada je kriza vidno istanjila novčanik.
Istraživanja studenata i profesora Fakulteta za pravne i poslovne studije u Novom Sadu pokazuju da takozvanoj statusnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << potrošnji ne odolevaju ni najmlađi. Više od 95 odsto ispitanih tinejdžera priželjkuje firmiranu garderobu.
Dobre ocene, duhovitost ili gest iskrenog prijateljstva nekad nisu dovoljni da bi se bio glavni u društvu. Često su, priznaju tinejdžeri, neophodni i prepoznatljivi statusni simboli.
"Ako nemaju nešto tako, onda postanu predmet ogovaranja. Uglavnom ga gledaju kao da je drugačiji, ispod oka. Nekad se druže samo deca koja sebi mogu da priušte najbolje stvari jedni sa drugima", kažu deca.
Istraživanja koja su obuhvatila decu iz cele Srbije pokazuju da su statusnoj potrošnji skloniji učenici iz skromnijih porodica i oni koji žive u manjim sredinama.
"Pozitivan stav prema upadljivoj potrošnji imaju naročito ona deca koja su nesigurna koja osećaju neku socijalnu nelagodnost, deca koja se nisu do kraja potvrdila u svojoj socijalnoj grupi", rekao je Veljko Đurić sa Fakulteta za pravne i poslovne studije iz Novog Sada.
Vršnjački pritisak prenosi se i na roditelje. Mnogi od njih spremni su da se odreknu mnogo čega da bi detetu ispunili želju. Tu je i griža savesti kao loš saveznik, pa u trci za dinarom više, roditelji nemaju ni vremena ni strpljenja i idu linijom manjeg otpora.
"Kažu, hajde nekako ćemo da se skupimo, kao nekad kada su se skupili za svadbu, sada se skupljaju za patike, za novu odeću i firmiranu garderobu, a s druge strane je teži put koji je bolji - da se ta situacija iskoristi za jedan razgovor unutar porodice", rekao je Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Ukazivanje na prave vrednosti i objašnjenje zašto je određena odluka ispravna, stručnjaci kažu, osnažiće i dete i roditelja.
"Treba da dajemo deci pravu sliku o sebi i da jačamo njihovo samopoštovanje i njihovu sigurnost, da primećujemo koje su njihove dobre osobine, šta oni umeju i da tako jačamo njihovu sigurnost, onda će oni imati i manju potrebu za nekontrolisanom kupovinom", rekla je psiholog Vesna Janjević Popović.
Tako će biti izbegnuta zamka da se kupuje detetova naklonost i, što je mnogo bitnije, dete shvatiti da roditelj nije loš zato što mu ne kupuje sve ono što poželi ili što drugi imaju.
