Izvor: Studnel.com, 30.Apr.2016, 18:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karl Fridrih Gaus – matematički vunderkind
Dar za matematiku pokazao je još kao trogodišnjak, kada je uočio grešku u računu svog oca. Zahvaljujući ujaku, roditelji odlučuju da ga pošalju u školu i tada Gaus počinje da pokazuje svoju genijalnost. Upravo u to vreme, Gaus počinje da smatra da matematika treba da teži preciznosti jer tačan rezultat ne znači automatski i ispravan postupak. Toga se držao celog života. Sa petnaest godina odlazi na Karolinski koledž, gde provodi naredne tri godine. Pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << upisivanja koledža završio je dvogodišnji kurs latinskog i grčkog. Obožavao je jezike, a svoju ljubav prema latinskom iskazivao je tako što je sve svoje radove pisao na latinskom. U njemu su se duže vreme borili matematičar i filolog. Tek 1796, kada je rešio problem konstrukcije pravilnog sedamnaestougla, konačno odlučuje da se bavi matematikom, ali je filologija ostala njegova velika ljubav. Tako je ostalo zabeleženo da je u šezdesetoj godini sam naučio ruski čitanjem ruske klasike u originalu i mogao je da vodi konverzaciju na ovom jeziku.
U matematici je najviše voleo aritmetiku. Od trenutka kada je konačno odlučio da će se baviti matematikom, počinje da vodi svoj matematički dnevnik, u kome sažeto beleži svoja zapažanja. Boravak na Univerzitetu bio je najplodonosniji Gausov period. Doktorirao je 1798. godine i nakon toga odlučuje da radi u opservatoriji, jer nije bio naročito oduševljen profesurom, a naročito ne podučavanjem prosečnih učenika. Proveo je skoro četrdeset godina kao direktor opservatorije u Getingenu. Gaus je zaslužan, između ostalog, za Gausov metod, značajna otkrića u teoriji borjeva, tvorac je aritmetike kompleksnih brojeva, napisao je studiju o hipergeometrijskim redovima. Osim matematikom, bavio se i elektromagnetizmom, elektrostatikom, optikom, astronomijom, geodezijom, nebeskom mehanikom. Umro je 23. februara 1855. godine.
Izvori: ucionicamatematike.wordpress.com, belmedia.rs.
na danasnji dankarl fridrih gausgausova metodamatematicarbiogarfija
