Izvor: Danas, 27.Okt.2015, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karikatura kulture
Ne kažu džaba Kinezi - biseri naše spoljne politike rasuti po svetu - da jedna slika vredi koliko i deset hiljada reči, dokazala je to i sjajna karikatura Duška Petričića objavljena u "najstarijem dnevnom listu na Balkanu". Za one koji je nisu videli prepričavam. Sedi tako u Duškovoj karikaturi naš državni vrh - što će reći džumhurbaškan, Overlord i amok-efendija Dačić za astalom ukrašenim državnim insignijama, iznad glava im oblačić u kome piše - "nećemo dozvoliti da oni >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << vode brigu o našoj kulturnoj baštini" - a u pozadini, iza zavese, vidi se zamandaljeni Muzej savremene umetnosti, zarastao u vekovni korov i čkalj.
Nije Muzej savremene umetnosti jedina nedužna žrtva ovdašnje nebrige za kulturu, ali nabrajanje urušenih ustanova nije naša današnja tema. Naša tema je pravljenje pitanja - zašto vrednost akcija srpske kulturne baštine vrtoglavi skoči tek kada srpska baština dopadne tuđinskih šaka? Ima tu još jedno pitanje, možda i škakljivije od prethodnog. Da li se, recimo, naš "državni vrh" ikada zapitao - prejudiciraću, pa ću reći da nije - šta bi se moglo dogoditi kada bi njihovi kaunterparti iz lažne države iskoristili Muzej savremene umetnosti kao argument za prijem u Unesko. Evo, gospodo - mogli bi reći lažni državnici pokazujući belosvetskim moćnicima fotografije muzejskih ruina - pogledajte kako čuvaju kulturnu baštinu koja im je tu, pred nosom; možete misliti kako će tek čuvati kosovske spomenike koji su im - osim u predizbornim kampanjama - jako daleko. Mi ćemo to bolje čuvati. Časna reč. I pročaja.
Odavno ja tvrdim, a ponekad i vas time gnjavim u Famoznom, da su vekovna, srpska posrtanja i propadanja direktna posledica suštinskog prezira prema svakoj kulturi koja nadilazi nacionalnu mitologiju, to jest mitomaniju. To što je u Srbiji - uprkos opštem preziru i opstrukciji - ipak bilo (i još uvek ima) značajnih kulturnih dostignuća, može se zahvaliti isključivo ličnim naporima pojedinaca, nipošto nijednoj od brojnih država Srbija i njihovih kulturpopečiteljstava.
Oni koji su pre mnogo stoleća gradili spomenike srpske kulture nisu postupali kao njihovi potomci koji su se - podstaknuti slepačkim stohotvorenijima - poduhvatili da ih "osvete". Ne, uopšte ne. Nadahnuti univerzalizom hrišćanstva, naši preci su išli ukorak sa onovremenim elitizmom, tako da je "baština", za kojom naše amok-efendije onoliko nariču, u stvari muzej onovremene savremene umetnosti koji je - bez njihove brige ili možda upravi zahvaljujući tome - preživeo stotine godine, dočim novobeogradski muzej nije uspeo da sastavi ni pola veka. To, međutim, tako biva kada se umesto na kulturnom jedinstvu, nacija zasnuje na jedinstvu u mitinzima podrške i jogurt revolucijama kada se - umesto za spomenicima kulture - nariče nad zemljištem na kome su sagrađeni. Mislite o tome!
