Izvor: Blic, 21.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karić tražio da se vidi sa agentima CIA
Karić tražio da se vidi sa agentima CIA
Porodica Karić platila je firmi Karen Veldon iz Filadelfije 240.000 dolara 'da bi unapredila svoje uspešne poslove', objavili su 'Los Anđeles tajms' i 'Čikago tribjun'.
Ova dva američka lista pišu da ovo nije iznenađenje, kada se uzme u obzir da je Karen, čija firma baš i nije poznata u svetu svetskih lobista, ćerka uticajnog američkog republikanca Kurta Veldona, 'koji ima vodeću ulogu u Vašingtonu kada su u pitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslovi u nekadašnjem Istočnom bloku'.
Ona je dobila ugovor pošto je on podržavao napore dva člana porodice Karić, Dragomira i Bogoljuba, da dobiju američke vize od Stejt departmenta, koji im odbija ulazak u zemlju.
Pripadnici obaveštajne službe upozorili su Veldona da su braća bila suviše bliska Slobodanu Miloševiću, ali je kongresmen hvalio Kariće 'kao uzorne vodeće biznismene i humanitarne radnike'.
On ih je prikazao kao žrtve pogrešnih izveštaja obaveštajne službe i prošlog meseca tražio je od CIA da sednu sa njima za sto i da raščiste čitavu stvar. On je više puta vršio pritisak na Stejt department da im izda vize.
Karen Veldon je rekla da je njen otac 'razvio srdačan odnos' sa Karićima i da ju je upoznao sa njima. Međutim, ona dodaje da je njena firma 'Solutions North America Inc.' dobila konsalting ugovor zahvaljujući sopstvenim zaslugama. Njen otac je odbio da odgovara na pitanja u vezi sa tim člankom.
Firma Karen Veldon platila je šefu očevog kabineta da ode na put u Srbiju da bi 'otkrio činjenice'. On se tamo sastao sa zvaničnicima u američkoj ambasadi i izneo im problem Karićevih viza.
Skidanje ljage sa imena porodice Karić postalo je za republikanca Veldona neka vrsta krstaškog pohoda.
Veldon je pre dve godine rekao u Kongresu da je 1999. godine primio izveštaj o Karićima od američke obaveštajne službe, u kome se kaže da su članovi ove porodice finansirali Miloševićeve izbore i da je porodična banka pokušala da finansira prodaju projektila njegovom režimu. Zbog dokaza da su Karići podržavali Miloševića, Ministarstvo finansija stavilo ih je na listu onih Srba kojima je zabranjeno da sklapaju poslove u SAD. Svi oni su skinuti sa liste prošle godine, kada su SAD normalizovale odnose sa Srbijom, ali još uvek ne mogu da dobiju vize.
U pismenom saopštenju predstavnik porodice Karić kaže: 'Što se tiče navodnih veza Grupe ‘Karić’ ili porodice Karić sa Miloševićevim režimom, mi možemo samo da ponovimo da te optužbe predstavljaju proizvod grupa ili pojedinaca iz naše zemlje, koji su sami profitirali zahvaljujući vezama sa bivšim režimom.'
Republikanac Veldon prihvatio je stav da su Karići, čiji su poslovi prosperirali pod Miloševićem, nepravedno prikazani kao simpatizeri bivšeg vođe.
U pismenom saopštenju Karića kaže se da su oni angažovali firmu 'Solutions' s obzirom na jačinu iznetih predloga i da na njihovu odluku nije uticao 'nijedan član američkog Kongresa'.
U decembru je šef kabineta Veldona Majkl Konelen rekao da se ponovo obratio funkcionerima Stejt departmenta u vezi sa Karićima.
Braća Karić su 13. januara poslala pismo Veldonu da mu se zahvale za podršku i da mu potvrde svoje 'trajno prijateljstvo'. U pismu je zatražen sastanak sa pripadnicima obaveštajne službe, 'u nadi da će to konačno skinuti ljagu sa njihovog imena'.
Veldon je preneo Karićeve zahteve CIA. Konelen je rekao da kongresmen nije dobio nikakav odgovor iz agencije. CIA je odbila da to prokomentariše. Prvi susret za vreme NATO bombardovanja Srbije
Poznanstvo Karića i kongresmena Veldona datira iz proleća 1999. godine. On je tada, zajedno sa grupom ruskih i američkih zvaničnika, i uz pomoć Dragomira Karića, pokušao da u Beču nađe rešenje za prestanak sukoba NATO i tadašnje SRJ.
Krajem 2002. Kurt Veldon je u Kongresu svedočio da je dve nedelje nakon početka bombardovanja počeo da dobija poruke od poslanika ruske Dume sa kojima je bio u dobrim odnosima. Rusi su od članova Kongresa tražili da učine nešto kako bi se rat na Balkanu zaustavio i naveli spisak svojih poslanika koji bi iz Moskve došli u Beč na pregovore. Na spisku se nalazilo i jedno za Veldona do tada nepoznato ime - Dragomir Karić. Pre nego što je krenuo na put, kongresmen je želeo da sazna nešto više o Dragomiru Kariću. Pozvao je direktora CIA Džordža Teneta, koji ga je nazvao sutradan i rekao samo dve-tri rečenice o Kariću. Veldon nije bio zadovoljan onim što je čuo i bez znanja ljudi iz CIA i FBI odlazi u vojni obaveštajni centar. Stručnjaci ovog centra uradili su profil Dragomira Karića na osam gusto kucanih strana, a iz toga je proisticalo da su Karići veoma bliski s Miloševićem. S tim informacijama Veldon odlazi u Beč na pregovore.
Pregovori s Rusima su bili teški, priznaje kongresmen, ali je na kraju ipak sklopljen dogovor koji je garantovao prekid rata. Sve vreme pregovora Karić je bio u telefonskom kontaktu sa Miloševićem, koji je pozdravio rezultate pregovora.
Na scenu tada stupa američka administracija, koja odbija rezultate pregovora tvrdeći da Miloševiću ne treba verovati, da se radi o još jednom njegovom triku i da ne treba ići u Beograd.
