Izvor: Vesti-online.com, 26.Feb.2011, 17:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kardelj rasturao Jugoslaviju

Ona je istinski svedok veka. Rođena u Kraljevini Srbiji, odrastala u Kraljevini Jugoslaviji, sazrela u SFRJ za koju se zajedno sa svojim suprugom iskreno borila, nastavila da živi u SRJ, a sad veći deo godine provodi u Crnoj Gori. U selu Reževići, nadomak Petrovca na moru, gde je sa svojim suprugom narodnim herojem i revolucionarom Svetozarom Vukmanovićem-Tempom, j oš 1971. sagradila kuću. Milica Sarić-Vukmanović, iako je zašla u 95. godinu, sveža i bistra kao da joj je tridesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << manje, prebira po uspomenama.

A njena "kolekcija" sećanja je zaista prebogata, tako da joj ni u samoći ovog lepog paštrovskog sela nije dosadno.

Tu su i knjige, revijalna štampa, retki prijatelji koji navrate i rodbina, sinovi snahe i unuke i praunučad koji je obilaze. I na zidovima doma njeni i Tempovi portreti, koje su uradili prijatelji slikari.

- Ljute me povremeno s raznih strana, mada me ne mogu iznenaditi. Mnogo lošeg se već dogodilo, pa će valjda i ove prostore uskoro obasjati sunce, smeška se zagonetno ova vedra žena.

- Eto Budvani su opet zaboravili da me uvedu u biračke spiskove, iako ovde živim skoro četrdeset godina. Tako je bilo i pred referendum o osamostaljivanju Crne Gore 2006. Kao da ću ja nešto pokvariti. Ja više ni za koga ne navijam, niti ovde niti u Srbiji, gde živi moja rodbina i ja povremeno. Moji favoriti su odavno nestali pošto su loše izmešali karte.

Milica je ipak najviše ljuta na ljude iz cetinjskih muzeja. Ona i Tempo su 1983.godine poklonili Crnoj Gori izuzetnu umetničku zbirku sa 220 slika, u kojoj su bila i dela Petra Lubarde i Mila Milunovića, ali i drugih sjajnih slikara s prostora eks Jugoslavije.

-Tada mi je Laza Vozarević pomogao da se načini stalna postavka. No,došli su neki novi ljudi, izdvojili su crnogorske slikare, a ostali su se našli u - podrumu. A naša koncepcija je bila - jugoslovenska. Kao da je svuda bio isti zadatak: uništiti sve što ima jugoslovenski karakter.

Sada moj sin Zoran nastoji da se vrati postavka na staro mesto i da "društvo" bude isto. Delom smo uspeli:na velikoj izložbi u Podgorici, slikarsko driuštvo je bilo ono staro, kako smo mi svojedobno to i zamislili - kaže Milica.

Kada smo došli u Reževiće ovde su živeli meštani i povremeno nekoliko Beograđana koji su bili kupili stare kuće.Sada imam mnogo komšija, najviše Rusa. Dobro je da su Rusi došli s novcem, a ne avionima kao Ametrikanci 1999. Kriza je zaustavila promet, dosta se ipak prodalo, sagradilo.A uvek je bolje graditi nego rušiti. Bar se moja generacija, a i mnoge posle u to osvedočila,kaže Milica Sarić-Vukmanović.

Raspad Jugoslavije je teško doživela, mada je veli, znala za njene slabe temelje, poodavno. Još 1972. je dobrovoljno izašla iz komunističke organizacije, iako je u nju ušla još 1935. u svom rodnom Beogradu, kao mlada studentkinja.

- Tempo i ja smo bili idealisti.Verovali smo u iskreno društvo i u tu lepu i veliku zemlju. No, veoma rano smo shvatili da je ne vole oni koji su bili u njenom najužem rukovodstvu.

Posebno Kardelj, koji je još 1952. kazao da je Jugoslavija privremena stanica na putu ka osamostaljivanju Slovenije. Svađao se sa Titom ali preko drugih i vešto uvek ostajao uz njega. Jedne prilike mi je njegova supruga Pepca, inače tada komšinica u Beogradu, istina ,poodavno, kazala:

E draga Milice mi ćemo biti bake, kada ćemo saznati istinu o patrtiji još od Kominterne, ali i o drugim stvarima. I bila je, nažalost, u pravu, seća se Milica Sarić-Vukmanović.

Naša saogovrnica ističe da su ona i Tempo uvek bili otvoreni,što je i uticalo da njen suprug krajem šezdesetih napusti visoke položaje u državi. On je pisao puno, baš ovde u Reževićima, otvoreno ukazivao Titu na probleme i poodavno "predvideo" raspad Jugoslavije kojoj je pripadao svim bićem.

Milica Budućnost vidi u stvaranju istinske demokratije i boljeg ekonomskog društva u državama koje su nastale iz SFRJ. - Bolje odvojeno, kada nismo mogli zajedno, ali uz više poštovanja i dobrosusednih odnosa i naravno uz više rada, poručuje Milica. A demokratija i bolji život ne stižu preko noći. To su bolni i dugostrajni procesi.

Nastavak na Vesti-online.com...