Izvor: Politika, 15.Nov.2011, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karakterno slaba društva
Sistem koji je sam kreirao, čovek doživljava kao stranu silu koja mu nameće težak izbor
Suočen sa teškim prilikama u društvu sve više moram da razmišljam o tome da li ću se prilagoditi nametnutoj situaciji, makar to zahtevalo i prilagođavanje morala. Da bih došao do posla, valjalo bi da se učlanim u partiju ili da se uvlačim gospodinu G. Verujem da je za čitaoca ovo već opšte mesto. Međutim, posledice ovog rasprostranjenog fenomena su daleko ozbiljnije nego što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svako od nas može da sagleda iz svoje lične perspektive.
Pogledajmo najpre situaciju sa stanovišta društva. U takvom društvu ljudi se pre svega bave snalaženjem. Partijsko članstvo, uvlačenje, podobnost, dopadljivost i sveukupna servilnost predstavljaju se kao razuman model življenja. Međutim, cena po društvo je ogromna. Takvo društvo je karakterno slabo jer se opšti interes, tj. etički princip, ne stavlja iznad pojedinačnih interesa. Nije li to razlog što je u Srbiji rasprostranjena korupcija ili što je svetom zavladala ekonomska kriza? Vladavina partikularnog interesa je naličje duha našeg vremena. Zaista, stavili smo mediokritet, sitnu dušu na pijedestal.
Suočena sa ovakvom situacijom mlada osoba može da bira da li će se prilagoditi ili će se suprotstaviti. Upiranje prstom u ,,moralno prilagođene” je besmisleno jer se dotični ponašaju krajnje racionalno kada vođeni svojim interesima odluče da uzmu nešto što im možda ne pripada, jer ionako svi u državi (na tržištu) već otimaju od svih, pa i od njih. Zar ja da trpim? Zar da ne učestvujem u toj raspodeli novca i pozicija? Zar da se odreknem pristojnog života, šansi, priznanja ili statusa? Pa mogu valjda da napravim moralni kompromis zarad svoje porodice?! Visoka je cena po čoveka danas da bude pošten – ovde i u svetu.
Psihološki, kada se mlada osoba suoči sa izborom između sopstvene dobrobiti i poštenja, mora da postane podeljena ako odabere svoj interes. Sistem koji je sam kreirao, čovek doživljava kao stranu silu koja mu nameće težak izbor. To je otuđenost (Erih From). Ja prosto moram da opravdam sebi što radim za ovu firmu, ovakvu instituciju, što sam dobio posao umesto boljeg kolege, što sam uzeo onaj novac koji bi nekome spasao život. Ja racionalizujem tu situaciju da bih mogao normalno da živim. Birajući sebe, ja gubim sebe. Otuđujem se od sebe i od drugih jer oni su mi neprijatelji.
Ipak postoje mnogi koji se odluče za poštenje. Iako su pravili kompromise, oni ne prihvataju dvoličnost kao način života, već streme apsolutnom moralnom principu opšteg dobra. Iako taj princip nije zastupljen, treba ga uspostaviti. Ti mladi ljudi mogu postati ubeđeni ekstremni desničari, ali i progresivni buntovnici na ulicama Grčke, Engleske, Španije ili na Volstritu. Na primer, Grci žele da se odupru sistemu koji proizvodi i hrani se samoživim mediokritetima, ali im se kaže da su nerazumni, te da ne bi valjalo da protestuju, a kamoli da izađu na referendum. Međutim, otpor se nastavlja.
Diplomirao filozofiju i filmsku režijuna Kolumbija univerzitetu
Igor Simić
objavljeno: 15.11.2011.
