Izvor: Southeast European Times, 15.Jul.2013, 17:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžiću će se suditi za genocid

Žalbeno veće Haškog tribunala poništilo je odluku prvostepenog veća o oslobađanju Radovana Karadžića optužbe za genocid i još jednom oživelo debatu o sudu u Hagu.

15/07/2013

Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Srebrenice -- 15.7.2013.

Zbog jednoglasne odluke Haškog tribunala da vrati na snagu optužbu za genocid protiv nekadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića prošle nedelje, oživele su debate u Bosni i Hercegovini >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << (BiH) i Srbiji o postupanju suda u Hagu u predmetima za ratne zločine.

Predvođeno predsedavajućim sudijom Teodorom Meronom, žalbeno veće Haškog tribunala presudilo je da je prvostepeno veće suda pogrešilo prošle godine kada je oslobodilo Karadžića zbog nedostatka dokaza.

Karadžić je optužen za učešće u genocidu, u pokušaju da se bosanski Muslimani iskorene iz osam gradova u BiH u periodu između 1992. i 1995.

„Žalba je pokazala da je bilo dokaza o tome da je počinjen genocid. Pored svih dokaza i transkripata, mislim da je bilo još dokaza, uključujući strateške ciljeve srpskog naroda koji bi mogli da budu iskorišćeni u ovom predmetu“, izjavila je za jednu lokalnu televiziju Vasvija Vidović, advokat iz BiH koja je zastupala stranke pred tribunalom.

Neki građani BiH kažu da je odluka od velikog značaja.

„Izuzetno je važno to što ovo suđenje određuje odgovornost za događaje u Srebrenici, ali i u drugim gradovima Bosne i Hercegovine. Genocid je planiran, organizovan i bilo je puno učesnika. Sud mora da kažnjava pojedince, a ne narod. Jedino tako možemo imati mir na Balkanu“, kaže Irhad Kahrimanović (46) iz Prijedora.

Ne slažu se svi sa takvim pristupom. Gradonačelnik Srebrenice Ćamil Duraković kaže da je, pored utvrđivanja pojedinačne odgovornosti, neophodno dokazati institucionalnu odgovornost Republike Srpske.

Hazim Karić, predsednik Udruženja intelektualaca Podrinja, kaže da će odluka pomoći da se „stane na put svima koji su negirali genocid i da žrtve dobiju pravo da izraze svoje nezadovoljstvo“.

Odluka žalbenog veća poklopila se sa okupljanjem kod memorijalnog centra i groblja Srebrenica-Potočari, na 18. godišnjicu genocida u Srebrenici. [Bedrana Kaletović/SETimes]

„Žrtve imaju pravo na dostojanstvo za budućnost i da žive u slozi i skladu u BiH“, kaže Karić.

Odluka žalbenog veća doneta je 11. jula, istog dana kada su se preživeli okupili kod memorijalnog centra Srebrenica-Potočari i groblja, da bi obeležili 18. godišnjicu genocida koji se tu dogodio.

„Važno je da na taj način zapamtimo taj datum i počinjeni zločin, da se nikada ne bi ponovio“, kaže predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.

Kandićeva kaže da je Haški tribunal izložen ozbiljnim kritikama, kako običnih građana, tako i pravnih stručnjaka, pa je zbog toga izuzetno bitno da predmet protiv Karadžića ne bude doveden u pitanje.

„Ja tumačim odluku žalbenog veća Haškog tribunala i kao način da se uvedu jasni standardi koji će eliminisati sve aktuelne kritike“, dodaje Kandićeva.

Beogradski advokat Milan Predić kaže da se, u dosadašnjim suđenjima, tribunal nije pridržavao pravnih standarda, posebno kada je reč o srpskim optuženicima.

„Ne želim da budem paranoičan, ali je jasno da postoje drugačiji standardi u radu Haškog tribunala kada se radi o srpskim optuženicima. Pogledajte samo suđenje Vojislava Šešelja, koje traje skoro jednu deceniju. To obesmišljava pravdu, ali i vređa žrtve. Zbog toga se nadam da to neće biti slučaj i sa Radovanom Karadžićem“, kaže Predić.

Pored toga što je nekada bio predsednik RS, Karadžić je ujedno bio i na čelu Srpske demokratske stranke (SDS) i vrhovni komandant vojske bosanskih Srba. Optužen je za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH u periodu 1992-1995. Karadžić je podneo zahtev za oslobođenje po svim tačkama optužnice.

Nošenje kovčega sa ostacima ljudi ubijenih u Srebrenici. [Bedrana Kaletović/SETimes]

U odluci žalbenog veća navedeni su dokazi, poput Karadžićevih izjava i transkripata njegovih sastanaka sa kolegama, na primer: „Odlučeno je da se trećina Muslimana ubije, trećina preobrati u pravoslavlje, a trećina će sama otići.“

„Žalbeno veće napomenulo je da sudski spisi sadrže dokaze o genocidu i drugim zločinima počinjenim nad bosanskim Muslimanima i bosanskim Hrvatima, kao što su ubijanja, prebijanja, silovanja, kao i dokaze o masovnoj i diskriminatornoj prirodi tih radnji“, kaže Meron.

„Haški tribunal je napokon uvideo stvarne činjenice o svemu što se desilo u Bosni i Hercegovini i kakva je bila uloga Karadžića u tome“, kaže Salih Fočo, profesor sociologije na Univerzitetu u Sarajevu.

Od svog osnivanja, tribunal je osudio 161 lice za teška kršenja kršenja humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije.

Haški tribunal je osudio pet lica za genocid ili pomaganje genocida. Od tih presuda, samo jedna je postala pravnosnažna. Radoslav Krstić služi 35-godišnju zatvorsku kaznu.

Sastavljanje ovog izveštaja pomogla je dopisnica Bojana Milovanović iz Beograda.

Da li se slažete sa odlukom Haškog tribunala da vrati na snagu optužnicu za genocid protiv Karadžića? Pridružite se diskusiji – napišite komentar.

Nastavak na Southeast European Times...