Izvor: RTS, 14.Sep.2009, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić traži dokumenta i od Zagreba
Bivši predsednik RS Radovan Karadžić traži od Haškog suda da Hrvatskoj uputi obavezujući nalog za pristup brojnim dokumentima, koja bi koristio u pripremi odbrane. Karadžić traži od Zagreba dokumentaciju o navodnom krijumčarenju oružja u BiH preko Hrvatske.
Karadžić traži od Tribunala da mu se omogući da uspostavi audio ili video komunikaciju tokom intervjua s novinarkom TV "Raša tudej" i tako ukine odluka po kojoj je moguće da se intervju obavi jedino u pisanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << formi.
U saopštenju iz Haga navedeno je da je Karadžić, 7. avgusta, zatražio da mu se dozvoli da putem telefona odgovori na pitanja novinarke Tatjane Bočkareve, ali je sekretar suda Džon Hoking to odbio, uz obrazloženje da na taj način ne može da bude obezbeđeno čuvanje poverljivih informacija.
Karadžić je 24. avgusta zatražio da mu se omogući da njegovi odgovori budu snimani, čime bi bilo olakšano da taj elektronski medij iskoristi snimljeni materijal, a u čiji uvid bi imali i predstavnici Sekretarijata.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Haškog tribunala da Hrvatskoj uputi obavezujući nalog za pristup brojnim dokumentima, uključujući i ona o navodnom krijumčarenju oružja u Bosnu i Hercegovinu preko Hrvatske, saopšteno je u Hagu.
Karadžić od hrvatskih vlasti zahteva da mu dostave izveštaje i fotografije o isporuci oružja preko zagrebačkog aerodroma "Pleso" Armiji BiH, kako bi mogao da pripremi odbranu za suđenje, koje bi trebalo da počne 19. oktobra.
Bivši predsednik RS, takođe, traži da mu se iz hrvatskih arhiva dostave dokumenta o prisustvu američkih specijalaca i obaveštajaca u BiH, kao i ona kojim se dokazuje korišćenje UNPROFOR-a, posmatrača UN i međunarodnih humanitarnih organizacija za naoružavanje bosanskih muslimana.
Među traženim dokumentima su i obaveštajni podaci o masakru na sarajevskoj pijaci Markale, u februaru 1994. godine, koji upućuju na odgovornost muslimana za taj zločin, kao i dokumenta o njihovoj odgovornosti za ubistva civila u opkoljenom Sarajevu.
Karadžić je zatražio od Zagreba i obaveštajne podatke o sastanku koji je imao sa Ričardom Holbrukom u Beogradu u leto 1996. godine, na kojem se, kako on tvrdi, razgovaralo o njegovoj ostavci i imunitetu od krivičnog gonjenja.
Bivši predsednik RS je u svom zahtevu opisao događaje koji, kako on smatra, dokazuju da su Hrvatska, snage UNPROFOR-a i međunarodne humanitarne organizacije krijumčarili oružje Armiji BiH i, time, kršili embargo.
Karadžić je naveo da je isporuku iranskog oružja preko aerodroma "Pleso" odobrio u aprilu 1994. godine tadašnji američki predsednik Bil Klinton, da bi mesec dana kasnije iranski transportni avioni na taj aerodrom redovno sletali tri puta nedeljno.
Pored NATO-a, Karadžić je ranije tražio od Tribunala da izda nalog za dostavljanje obaveštajne dokumentacije iz perida rata u BiH čitavom nizu zemalja: Maleziji, Pakistanu, Egiptu, Jordanu, Bangladešu, Turskoj, Malti, Francuskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Bosni i Hercegovini.
Da tražena dokumenta nemaju, odgovorili su NATO, Bangladeš i Malta, dok je većina drugih država od Tribunala tražila i dobila dodatno vreme da pretraži arhive.
Optužnica tereti Karadžića za genocid i druge ratne zločine počinjene u BiH od 1992. do 1995. godine.
