Izvor: N1 televizija, 23.Apr.2018, 16:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Presuda kojom sam osuđen na 40 godina mora pasti
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izrazio je, pred sudom u Hagu, uverenje da će presuda kojom je osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida i ratnih zločina u BiH "apsolutno i odmah pasti".
Obrazlažući svoju žalbu na tu presudu, Karadžić (72) je rekao da su prvostepenom presudom, pored brojih proceduralnih nepravilnosti, "pogrešno utvrdjene činjenice" i da je to "osnova za novo sudjenje".Haški tribunal proglasio je, 24. marta prošle godine, krivim >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Karadžić je u sudnici danas "mitom" nazvao nalaz iz presude da je bio protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklananje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH radi uspostavljanja srpske dominacije.
"Kako da ih trajno uklonite, ako se posle rata uspostavlja stanje koje je bilo pre rata...To je mit o trajnom proterivanju. Ja sam potpisivao sporazume o povratku izbeglica...Nema načina da je tačno ono što piše u optužnici", kazao je Karadžić.
Rat u BiH, on je nazvao "ratom opština", ogradjujući se od dobrovoljaca i paravojnih snaga koje su, po presudi, činile zločine širom BiH. "Njih smo hapsili i sudili im", rekao je Karadžić.
On je odbacio zaključak iz presude da je prvi strateški ratni cilj bosanskih Srba bilo razdvajanje od druga dva naroda.
Tvrdio je da "nema dokaza za optužbe o nameri da se sprovede etničko čišćenje". "Nije trebalo da se razdvoje narodi, nego državne jedinice...Homogenizacija teritorija, a ne premeštanje naroda", naznačio je Karadžić, dodajući da je to bilo "po zakonu".
"Nikada i nigde nisam govorio o razdvajanju populacije, ja kažem državno razdvajanje", kazao je Karadžić, tvrdeći da je "tri Bosne inicirala" Badinterova komisija.
"BiH kao Švajcarska ili kao Brisel"
Kako je rekao, "Srbi su predlagali da BiH bude kao Švajcarska, a Sarajevo kao Brisel".
Karadžić je citirao reči mirovnog posrednika Sajrusa Vensa da "Karadžić želi da izbegne rat po svaku cenu".
"Bez rata nema ni udruženog zločinačkog poduhvata", sugerisao je Karadžić. Podsetio je da je srpska strana, u martu 1992, prihvatila Kutiljerove principe po kojim bi BiH u postojećim granicama, sa tri etničke jedinice, postala nezavisna država.
Tvrdio je da je rat u BiH izbio zato što je predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović povukao potpis sa tih principa.
Negirajući presudu o terorisanju stanovništva Sarajeva, Karadžić je kazao da je "u Sarajevu za 1.400 dana uličnih borbi i rata" bilo manje žrtava nego što bi bilo da je grad zaista bio podvrgnut teroru.
"Poginulo je oko 6.000 muslimanskih boraca i vrlo malo civila, kao i 4.000-5-000 Srba...Srbi su se samo branili, a Muslimani izazivali incidente i optuživali Srbe da bi dobili stranu intervenciju", tvrdio je Karadžić.
Osvrćući se na nalaz iz presude da su srpske snage terorisale Sarajevo da bi prinudile tamošnju vlast na pregovore, Karadžić je rekao da je "upravo obrnuto".
"Muslimani su izazivali teror da bi izbegli konferencije", kazao je on. "Muslimani su gadjali sami sebe da bi izazvali vojnu intervenciju. Zašto bi Srbi terorisali Sarajevo da izazovu intervenciju?".
Karadžić je citirao jednog od komandanata Unprofora Majkla Rouza da je "pre pravilo nego izuzetak" da incidente izaziva muslimanska strana.
Rat u BiH posledica nezakonite odluke o otcepljenju
Rat u BiH, Karadžić je prikazao kao posledicu nezakonite odluke muslimansko-hrvatske većine o otcepljenju. "BiH nije imala pravo da se otcepi bez srpske saglasnosti", rekao je.
Podvlačeći da je odbrana zemlje bila ustavna obaveza, Karadžić je ocenio da je "terećen za legalne stvari na koje sam bio obavezan" i da bi "bio sudjen za veleizdaju da ih nije uradio".
"Tužilaštvo i, na žalost, presuda, kažu da nisam imao pravo da se protivim secesiji BiH".
Karadžić je tvrdio i da je "presuda puna mojih iskrivljenih reči, koje je tužilaštvo podmetnulo sudskom veću".
Kao primer naveo je svoj govor u Skupštini BiH, 15. oktobra 1991, u kojem je, izmedju ostalog, kazao da će Muslimani nestati, ako muslimansko-hrvatska većina deklaracijom o suverenosti BiH, nasuprot srpskom protivljenju, povede zemlju na "autoput pakla" kojim su prethodno krenuli Hrvatska i Slovenija.
"To je bila molba i upozorenje da se ne radi ono što nas vodi u rat. Taj govor se ne može drugačije tumačiti", tvrdio je Karadžić. "Jedina strana koja je do poslednjeg trenutka popuštala da se rat ne bi dogodio jesu Srbi".
Odgovor na Karadžićevu žalbu na prvostepenu presudu, haško tužilaštvo nastaviće u utorak.
