Izvor: RTS, 30.Jun.2009, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Nisam kriv
Radovan Karadžić, u objavljenom pretpretresnom podnesku, negirao krivicu za genocid i zločine nad nesrbima u BiH od 1992. do 1995. godine. Karadžić će, prema podnesku, pobijati sve navode optužnice zato što želi da ima suđenje zasnovano na poštovanju principa koji od tužilaca traži da dokažu ono što tvrde.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić negirao je, u danas objavljenom pretpretresnom podnesku, krivicu za genocid i zločine nad nesrbima u BiH >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od 1992. do 1995. godine, za koje je optužen.
Karadžić je u podnesku naznačio da će priroda njegove odbrane na suđenju biti da "nikada nije planirao, podstakao, naredio, počinio ili na drugi način pomogao i podržao nijedan od zločina iz optužnice".
"On nikada nije bio učesnik u bilo kakvom udruženom zločinačkom poduhvatu, niti snosi odgovornost nadređenog za zločine iz optužnice. Karadžić nije kriv ni po jednoj tački optužnice", naglašava odbrana.
Tokom suđenja, čiji je početak planiran za kraj avgusta, Karadžić će, prema podnesku, pobijati sve navode optužnice zato što "želi da ima suđenje zasnovano na poštovanju principa koji od tužilaca traži da dokažu ono što tvrde".
Karadžić je pozvao sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija da Tužilaštvu naloži da smanji obim optužbi, kako bi se suđenje lakše odvijalo.
Bivši predsednik RS je u dve tačke optužen za genocid u Srebrenici i još 11 opština u BiH, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Karadžić je nedavno zatražio da Tribunal obustavi postupak protiv njega, pozivajući se na imunitet koji mu je, kako tvrdi, 1996. garantovao tadašnji američki izaslanik Ričard Holbruk u zamenu za povlačenje sa čela RS i iz javnog života.
Karadžića su 21. jula prošle godine uhapsile vlasti Srbije u Beogradu. Pošto je 30. jula prebačen u Hag, on je odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija Bonomi je, u skladu sa pravilima suda, u spis uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
Holbrukovo pismo Miloševiću
Američki izaslanik Ričard Holbruk obavestio je u 21. jula 1996. godine predsednika Srbije Slobodana Miloševića da je cilj Vlade SAD da se Radovan Karadžić, posle povlačenja sa čela Republike Srpske, nađe pred Haškim tribunalom.
To pismo, zvanični Vašington ranije je dostavio Karadžićevoj odbrani, a danas je obelodanjeno u Hagu.
Prema američkoj diplomatskoj depeši, takođe danas objavljenoj u Tribunalu, Holbruk je odlučnost SAD da se Karadžić i general Ratko Mladić nađu pred Tribunalom 19. jula 1996. preneo i tadašnjem ministru spoljnih poslova Srbije Milanu Milutinoviću i načelniku Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću.
Stanišić je neposredno pre toga sa Pala u Beograd doneo Karadžićev potpis na sporazumu kojim je prihvatio da se povuče sa čela RS i Srpske demorkatske stranke, kao i iz javnog života.
Od prvog pojavljivanja pred sudijom u Hagu prošlog leta, Karadžić tvrdi da mu je tim sporazumom Holbruk garantovao imunitet od Tribunala. Krajem maja, Karadžić je na osnovu te tvrdnje zatražio da Tribunal obustavi postupak protiv njega. U pismu od 21. jula 1996, koje je do sada bilo tajno, Holbruk piše Miloševiću da je sporazum o povlačenju Karadžića, postignut dva dana ranije u Beogradu, "neosporno korak napred", ali da "mnogo toga ostaje da se uradi".
Pod naslovom "Budućnost doktora Karadzića", Holbruk zatim piše: "Kao što sam vam i predvideo, javno smo kritikovani što nismo uspeli da isposlujemo sporazum da će se Karadžić i general Mladić
pojaviti u Hagu. Ja, naravno, shvatam da to nije bilo realno tokom našeg kratkog putovanja, premda to ostaje cilj moje vlade".
Američki diplomata potom podvlači da je "sledeći korak - trajni odlazak Karadžića sa Pala".
"Mene baš briga gde će, za početak, on otići - u manastir ili negde drugde. Ali, mi smatramo suštinski važnim njegov odlazak iz grada (Pala) kojim je dominirao. Čak i ako se striktno pridržava odredbi našeg sporazuma, njegovo produženo prisustvo na Palama će preneti pogrešnu poruku, ne samo svetu, nego i bosanskim Srbima", naglasio je Holbruk u pismu Miloševiću.
Pošto Karadžić bude uklonjen s Pala, SAD će načiniti sledeći potez, sugerisao je Holbruk.
U američkoj diplomatskoj depeši o razgovoru Holbruka sa Milutinovićem i Stanišićem 19. jula 1996., citiraju se Holbrukove reči da SAD "ostaju uverene da Karadžić i Mladić moraju napustiti
zemlju, kao i vlast, i da njihovo odredište mora biti Hag, gde će im zakonska prava biti zaštićena".
Holbruk je, prema depeši, Stanišiću pomenuo i predlog američkog pregovaračkog tima da se Karadžić "tokom prelaznog perioda" premesti u Crnu Goru, uz napomenu da za to "nema ovlašćenje
Vašingtona".
"Dok smo izlazili sa sastanka, Milutinović je povukao Holbruka na stranu i šapnuo mu poruku od Miloševića da mi ne bi trebalo da crnogorsku opciju povučemo sa stola, ali ni da o njenim detaljima razgovaramo sa Stanišićem", piše u depeši poslanoj Stejt departmentu iz ambasade SAD u Beogradu.
O zahtevu Karadžića za obustavljanje postupka, na osnovu tvrdnje da mu je Holbruk garantovao imunitet, naknadno će odlučiti sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija
