Izvor: Večernje novosti, 26.Feb.2014, 22:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Karađorđevo“: Vojne njive čekaju šeika

NEUPUĆENI ni danas ne razlikuju nekadašnju omiljenu Titovu oazu, rezidencijalni kompleks „Karađorđevo“ i Vojnu ustanovu istog imena. Tek „na licu mesta“, golim okom, razlika je više nego vidljiva. Jedna kraj druge, a kao dva odvojena sveta, žive svoje zasebne i različite živote. Sjaj i beda istog imena.Predsednička rezidencija je u dobroj meri očuvala nekadašnji glamur, te i danas, bezmalo tri i po decenije posle Broza, povremeno prima predsednike, visoke vojne, državne i diplomatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << predstavnike. Vojnu ustanovu, međutim, minulih decenija lomile su velike i burne promene, baš kao i vojsku koja njome upravlja. Nešto od starog sjaja, prema očekivanjima, trebalo bi da se vrati narednih godina.Dok rezidencija živi svoj tajanstveni život, van domašaja prolaznika i obližnjih meštana, Vojna ustanova je 2010. godine, u procesu vlasničke transformacije pripojena VU „Morović“. Nekadašnji gigant minulih decenija izgubio je i kraljevsko ime i snagu, pa danas posluje tek kao pogon u sastavu vojne ustanove, od koje je ga, putem preko Novog Sada, deli 150 kilometara.Postoji i kraći put, od svega 60 kilometara preko Hrvatske, ali ga pukovnik i upravnik VU „Morović“ Saša Jović iz razumljivih pravila službe, ne koristi, te dva puta nedeljno na relaciji Morović - Karađorđevo putuje dužom relacijom.LOVIŠTE U SASTAVU pogona „Karađorđevo“ je i jedno od najbogatijih lovišta u Srbiji. Prostrano šumsko područje, tik uz Dunav, ima status specijalnog rezervata prirode.Stanište je jelena lopatara i američkog jelena, košute, muflona, orla belorepana, crne rode i drugih retkih životinjskih i biljnih vrsta.Nekadašnje dično „Karađorđevo“, koje je izgradila vojska, a u kojem je oko hiljadu civila iz okolnih mesta našlo uhlebljenje, devedesetih godina pripremalo je dnevno oko 100.000 obroka za pripadnike vojske, a danas, svega tri hiljade. Stočarstvo je ovde odavno ugašeno, pa se bivši gigant oslanja isključivo na poljoprivrednu proizvodnju. Oko 140 zaposlenih civila i stotinak sezonaca posvećeni su gajenju ratarskih kultura - pšenice, kukuruza, soje, uljane repice, ječma...- Prvi put, posle desetak godina, jesenas je zasejano 1.625 hektara plodnog zemljišta, a za prolećnu setvu pripremljeno je još 2.039 hektara - kaže pukovnik, doc. dr Slobodan Šegrt.Sejana je ova rodna bačka zemlja i ranije, ali činili su to meštani na svoju ruku. Na divlje, bez dozvole.- Kulminacija je bila u jesen 2012. godine, kada su uzurpatori posejali više od 640 hektara poljoprivrednog zemljišta na korišćenju u Ministarstvu odbrane i preorali 2.200 hektara poljoprivrednog zemljišta - objašnjava pukovnik Šegrt. - U ovom trenutku zemljište u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu obrađuje VU „Morović“ u čijem je sastavu pogon „Karađorđevo“. Organizujemo tržišnu proizvodnju, bez budžetskih dotacija.Prošle godine, Ministarstvo odbrane je preduzelo niz mera za, kako kažu, „trasiranje budućnosti pogona ‘Karađorđevo’“. Sačinjen je ugovor o vansudskom razgraničenju sa dve zemljoradničke zadruge u Bačkoj Palanci i fizički je razdvojeno zemljište pogona „Karađorđevo“.Pokrenuta je zajednička inicijativa Ministarstva odbrane i opštine Bačka Palanka da se naseljeno mesto Karađorđevo, posle nekoliko decenija stagnacije, urbanizuje i time popravi kvalitet življenja ovdašnjih meštana.Mnogo se očekuje i od sporazuma Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Saradnja bi trebalo da obuhvati i poljoprivredu. Ministarstvo odbrane predložilo je da VU „Morović“, zajedno sa pogonom „Karađorđevo“, uđe u višegodišnju poslovno-tehničku saradnju sa „Al Ravafed holdingom“ iz Abu Dabija, u kojoj bi delilo prihode srazmerno ulaganjima.U toku su pripreme za potpisivanje ugovora o toj saradnji. Za pogon „Karađorđevo“ i kompletnu VU „Morović“ to je, posle više decenija, prvi dobar znak da bi se nešto od nekadašnjeg starog sjaja moglo vratiti u ovaj deo Bačke. ERGELA ZA SVE VOJSKEU SASTAVU pogona „Karađorđevo“ je ergela u kojoj su zastupljeni konji rase lipicaner, engleski punokrvni i nonijus i rase haflinger, koja je jedna od najvećih u Evropi. Ergela je sa 800 hektara šume. Kralj Aleksandar Karađorđević obnovio je ergelu 1924. i dodeljuje joj još oko 700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta za rad. Upravnik današnje ergele Nebojša Zlatanović otkriva nam da je ovde sada smešteno 111 grla. Najtrofejnije grlo je Atlantik koje je osamdesetih godina kupljeno u Engleskoj.Atlantikov aktuelni naslednik je Silni vuk. TITOVE KOČIJEU MUZEJU ergele najzanimljiviji eksponati su saonice i kočije iz Titovog perioda. Tu i je i požutela knjiga utisaka, započeta 1924. godine. Pretpostavlja se da je najstarija u državi. Obiluje hiljadama različitih rukopisa, među potpisnicima su Tito i Jovanka, Milošević i Mira, Tadić i mnogi domaći i strani turisti.

Nastavak na Večernje novosti...